Život životinja

 

"Lisice su primerni roditelji i verni supružnici"
Dag Fromhold, lovački jezik

Lisice2

Ginter Šuman govori u svojim zapaženim knjigama "Moja godina sa lisicama" i "Život s lisicama" o svojim dugogodišnjim posmatranjima jedne lisičje porodice i njenih potomaka i iznosi značajne i iznenadjujuće poglede na porodični život i ponašanje crvenih lisica pred oči javnosti. Odgovarajuće poverenje je na početku stvoreno davanjem malih poslastica i naročito stalnim, dugotrajnim i osećajnim dodirom. " tako je ostvarena veza izmedju čoveka i divljih životinja koja je - naročito kod lisica - do sada u otvorenom prostoru bila nezamisliva" ( Ginter Šuman, "Život sa lisicama").

Lisica3

Šuman piše da su se naravno mnoge srećne okolnosti morale da zbiju, da bi se uspostavila trajna i prijateljska veza sa jednom tako nedruželjubivom životinjskom vrstom: "Jednom vrstom, koja je , kao lisica, kroz vekovno proganjanje postala krajnje oprezna i nepoverljiva i koja se zahvaljujući svojoj inteligenciji, sposobnosti za učenje i prilagodjavanje uvek potvrdjuje". Bez neograničenog poverenja ove slobodarske lisice prema njemu, bilo bi posmatranje i proučavanje iz najveće blizine nemoguće. " Pogled koji se baca na intimni porodični život divljih životinja, bez uznemiravanja ili opasnosti, stvara veliku radost i veoma usrećuje." Često kad bi Ginter Šuman svoje četvoronožne prijatelje posećivao i smestao se u podnožje nekog drveta, sele bi ili legle lisice u njegovu neposrednu blizinu ili bi udaljene nekoliko koraka, mirno se čistile, odmarale ili spavale. .

Lisica4

Pogled koji se baca na intimni porodični život divljih životinja, bez uznemiravanja ili opasnosti, stvara veliku radost i usrećuje."
Lisica se pokazala prema svome prijatelju tako poverljiva da ga je jednog dana odvela do jazbine gde je odgajila svoje mlade. "Neočekivano se u otvoru pojavio jedan majušni, sivomrki mladunac sa još plavim očima, bacio je iznenadjeno jedan pogled na moje čizme i ponovo je nestao hitro u jazbini. (str.58).

Predstavlja veliku radost da se mali posmatraju pri svakodnevnoj igri, tuči i lovu. Oni imaju u medjuvremenu potrebu za odmorom i ležu najčešće pojedinačno da spavaju u blizini njihove jazbine. Tu traže pre svega pokrivene slobodne površine za ležanje, gde prema mogućnosti mogu da koriste tople sunčeve zrake. (str.26).
Posle nekoliko nedelja postali su mali lisci tako poverljivi da su uzimali hranu iz ruku svog prijatelja. Svoje prijateljstvo sa porodicom lisica dokumentovao je Šuman kroz mnogo fotografija i filmova. Pri tome su se njegovi mladi prijatelji veoma interesovali za njegovu opremu, pa je tako često kamera bila spasena u poslednjem trenutku da ne postane predmet ispitivanja malih lisaca.

Lisica1

Šuman je mogao obilno da posmatra negovanje kože lisice za svoj porod. " Veoma je bilo veselo da se vidi kako se mali postavljaju pored lisice i kako pružaju ledja , glavu ili zadnji deo za telesnu negu. Ako bi Moli prošla zubima kroz kožu svog mladunca, videlo se da njemu ovo prija , držao je glavu gore a oči zatvorene. Sve je izgledalo veoma ljudski. (str.35.36). Jednom je prijatelj životinja video kako jedna lisica neguje kožu svoje odrasle kćeri od jedne godine, iako joj ova to nije tražila. " Jedan izraženi socijalni odnos i medju odraslim lisicama".(str.41).

Lisice su uopšte društvene životinje, koje u normalnim prilikama žive zajedno u grupama ili u pojedinačnim brakovima., koje su - sve dok ih čovek ostavlja na miru - primerni roditelji i verni supružnici. " Uvek kada je moguće brinu se oba roditelja o svom porodu što duže, tako da je biolog Gunter Tembrok primetio s iznenadjenjem u jednom zabranu sa 12 ženki da se mužjak držao samo "svoje" lisice.

Ginter Šuman, "Život sa lisicama"

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 120 48
Mogućnost pojave novog, mutiranog virusa gripa i pandemije?... WHO je procenila da je svet pred rizikom od pandemije ptičijeg gripa i savetuje svm zemljama pripremu njenom suprostavljanju. Za sada je zaraženo 110 osoba u jugoistočnoj Aziji preko uzgajane živine. Procenat smrtnih slučajeva ljudi je veći od 60%. Uginućem i uništavanjem stradalo je preko 150 miliona živine.WHO je procenila da je svet pred rizikom od pandemije ptičijeg gripa i savetuje svm zemljama pripremu njenom suprostavljanju. Za sada je zaraženo 110 osoba u jugoistočnoj Aziji preko uzgaja...
Com Content 1699 48
Zeleni ponedeljak u brojkama... SMANJIVANJE UGLJENIKA: UN procenjuje da industrija mesa generiše gotovo jednu petinu ugljeničnih gasova koji ubrzavaju klimatske promene.ftp://ftp.fao.org/docrep/fao/010/A0701E/A0701E00.pdfSMANJIVANJE KORIŠĆENJA VODE: Potrebe za vodom za stoku su ogromne, daleko iznad onih za povrće ili žitarice. Procenjuje se da je potrebno 15.500 litara vode za proizvodnju jednog kilograma mesa.http://www.clw.csiro.au/publications/water_for_food.pdf SMANJIVANJE UGLJENIKA: UN procenjuje da industrija mesa ...
Com Content 188 48
Završni pledoaje glavnog tužioca... Saslušavanje dokaza današnjeg prepodneva dalo je potresnu sliku o brutalnom postupanju ljudi prema životinjama. Grozote u štalama za masovno držanje životinja, mučenje pri transportu životinja i varvarstvo u klanicama, izgledaju kao ružan san.Saslušavanje dokaza današnjeg prepodneva dalo je potresnu sliku o brutalnom postupanju ljudi prema životinjama. Grozote u štalama za masovno držanje životinja, mučenje pri transportu životinja i varvarstvo u klanicama, izgledaju kao ružan san. Društvo koje ...
Com Content 150 48
Dr. Janez Drnovšek o vegetarijanstvu i pravima životinja... Vegetarijanstvo može uvećati šansu za dugotrajni opstanak čovečanstva U celokupnoj istoriji čovečanstva mali broj značajnijih državnika su bili vegeterijanci i ozbiljno su se zalagali za prava životinja. Čak ih je i danas mali broj. Slovenija je jedna od svetlih tačaka današnje političke scene. Dajući ovaj intervju, predsednik dr Janez Drnovšek preneo je ljudima poruku da je krajnje vreme da počnu da razmišljaju o brutalnostima koje čovek čini nad životinjama. Vegetarijanstvo može uvećati ša...
Com Content 1481 48
Bulevar ostaje bez platana... Beogradski Bulevar kralja Aleksandra ostaće bez 400 platana. Iako se građani protive seči drvoreda, u "Zelenilu" tvrde da je uklanjanje stabala neminovno. Polovinom februara, zbog rekonstrukcije Bulevara kralja Aleksandra, trebalo bi da počne seča platana u toj ulici. Dok studija Šumarskog fakulteta pokazuje da su stabla još pre tri godine bila u lošem stanju i da je njihovo uklanjanje neminovno, mnogi građani protestuju.     28. januar 2010. | 17:12 | Izvor: B92 Beograd -- Beogradski Bu...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Mogućnost pojave novog, mutiranog virusa gripa i pandemije?

Detaljnije »