Život životinja

Elephants 1s

Danas malo koga može da začudi informacija da čovekoliki majmuni poput šimpanzi imaju svest. Poznato je da se šimpanze gledaju u ogledalima, da planiraju te da čak svoje potomstvo uče kako da izrađuju oruđe, a slična svojstva zabeležena su i kod delfina, slonova i brojnih drugih životinja.

Zapravo, savremena su istraživanja pokazala da je subjektivna svest, koja se još u prošlom veku smatrala isključivom privilegijom Homo sapiensa, prilično raširena u životinjskom svetu.

Grupa nerologa, neurofarmakologa i neurofiziologa je na Univerzitetu Kembridž sastavila i potpisala dokument nazvan Cambridge Declaration on Consciousness kojim je službeno potvrđena ta činjenica.

'Dokazi pokazuju da ljudi nisu jedinstveni vlasnici neuroloških supstrata koji stvaraju svest', stoji u saopštenju naučnika. 'Životinje poput sisara i ptica i mnoga druga stvorenja, uključujući hobotnice, imaju iste neurološke supstrate.'

Hobotnica 8s

Hobotnice su jedini beskičmenjaci koji su dobili to važno priznanje. Brojne studije potvrdile su da je ono zasluženo. Na primer, jedno istraživanje iz 2009. utvrdilo je da neke hobotnice sakupljaju ljuske od kokosa i od njih stvaraju pokretna skloništa, što je dokaz da koriste oruđe.

Neke druge studije pokazale su da imaju vrlo sofisticiranu prostornu navigaciju i pamćenje.

Biolozi tvrde da u divljini znaju tačno da procene koliko kamenja treba da prikupe kako bi suzile otvor u kojem se skrivaju. Osim toga, laboratorijska su istraživanja otkrila da se potpuno drugačije ponašaju kada su u akvarijumima u kojima nema dovoljno predmeta koji bi ih zainteresovali.

Odakle otpor prema priznanju svesti drugih vrsta?

Šta je decenijama sprečavalo naučnike da prihvate postojanje svesti kod stvorenja koja ne pripadaju našoj vrsti? Odgovor je jednostavan – anatomija mozga. Prema starijim modelima moždanih aktivnosti, smatralo se da svesna iskustva nastaju u našem izuzetno razvijenom korteksu. Međutim, savremeni istraživači, kao i potpisnici nove deklaracije, ističu da su se brojne živčane mreže uključene u funkcije kao što su budnost, spavanje i odlučivanje pojavile u evoluciji još kod beskičmenjaka te da postoje čak i kod mekušaca - hobotnica.

Sivi Africki Papagaj 3s

Prema toj deklaraciji, svest imaju i neke ptice. 'Dokazi o postojanju nivoa svesti sličnih ljudskima zabeleženi su kod afričkih sivih papagaja… Utvrđeno je da svrake u prepoznavanju vlastite slike u ogledalu pokazuju zapanjujuću sličnost ljudima, čovekolikim majmunima, delfinima i slonovima', ističe dokument.

Svraka 5s

Prema novom dokumentu, čak ni osećaji ne zavise od nekih određenih struktura mozga kao što je korteks. Zapravo, brojna druga područja koja se u našim mozgovima aktiviraju kada osećamo takođe imaju ključno značenje u emocionalnom ponašanju životinja.

'Kako tačno organizovana struktura mozga stvara slike i zvukove, požudu i mržnju, sećanja, snove i planove, još uvek nije jasno', rekao je jedan od potpisnika te deklaracije, Krištof Koh, čelni čovek na Allen Institute of Brain Science. 'Pred nama i dalje ostaje izazov da shvatimo kako šaputanje nervnih ćelija, povezanih hiljadama aksona, stvara osećaje svesti', napisao je Koh.

Dakle, novom deklaracijom hobotnice su dobile službeno priznanje da imaju svest. Kako tačno izgledaju njihovi doživljaji, nauka tek treba da otkrije.

IZVOR: TPORTAL.HR

SREDA 22.08.2012

Ovaj tekst je citiran sa sajta B92.

Ovde u originalu možete pročitati sažeti naučni tekst o potvrđenoj inteligenciji i svesti životinja:
http://fcmconference.org/img/CambridgeDeclarationOnConsciousness.pdf

Na našem sajtu možete pročitati i ranije postavljeni tekst "Inteligencija i svest životinja".

Ovde možete pročitati još tekstova o svesti životinja na engleskom jeziku:

Prominent scientists sign declaration that animals have conscious awareness, just like us

Octopuses Gain Consciousness (According to Scientists’ Declaration)

Consciousness Is Everywhere

******************************************************************

Činjenice o inteligenciji, svesti i emocijama životinja odavno poznaju ljubitelji, zaštitnici i poznavaoci životinja (ali to nije bilo priznato u zvaničnoj nauci), kao i stari, nestali i/ili pokoreni narodi. Savremena nauka je u velikom zaostatku za njima.
Takođe je činjenica da životinje bolje razumeju i poznaju nas, nego mi njih, kao i da su one deo savršene prirodne ravnoteže, dok mi uništavamo sve na ovoj planeti i oko nje.

Tvrdnjama da životinje imaju svest, dušu i emocije, najviše se suprotstavljaju vođe i pripadnici različitih religija (pre svega raznih hrišćanskih pravaca i islama; budisti i hinduisti znaju da životinje imaju svest i dušu i više ih poštuju).


Još malo zanimljivosti o hobotnicama i njihovoj inteligenciji:

Mozak hobotnica se po građi i proporcionalnoj veličini u odnosu na ostatak tela, može porediti sa mozgom sisara i ptica. Zanimljivo je da svaki od njihovih osam pipaka ima na neki način nezavistan nervni sistem, pa tako mozak samo zada zadatak telu, a pipci sami nalaze način kako će to odraditi. Pri tome, veoma su pokretni, s obzirom na to da nisu ograničeni kostima, jer hobotnice su mekušci i nemaju koštano i hrskavičavo tkivo. savremeni proizvođači robota pokušavaju da imitiraju pokretljivost krakova hobotnica prilikom izrade robota.
Građa njihovog oka je slična građi ljudskog i ima iste slojeve i delove. Vid im je odličan. Proučavanje građe oka hobotnica rezultiralo je primenom tog znanja u izradi optičkih delova najsavremenijih kamera i fotoaparata.
Oktopodi imaju plavu krv, zato što u krvi nemaju crveni hemoglobin, nego hemocijanin, koji sadrži bakar. Zbog manje sposobnosti vezivanja kiseonika, oktopodi ponekad izgledaju lenjo (mada mogu razviti velike brzine kada beže od opasnosti), i imaju stalno visok krvni pritisak i tri srca - dva pumpaju krv kroz disajne organe, a treće kroz ostatak tela.
Zanimljivo je da su mužjaci oktopoda znatno manji od ženki, kod nekih vrsta su ženke čak 40.000 puta teže od mužjaka!
Hobotnice imaju veliku sposobnost učenja i rešavanja problema. Tako, posmatrajući kako ljudi otvaraju tegle, brzo nauče da ponavljanjem pokreta urade isto, imitirajući pokrete ljudskih ruku. Takođe, brzo i lako nauče kako da pobegnu iz akvarijuma u kojima su smeštene.
Poznata je sposobnost mimikrije kod ovih životinja - menjanje boja i šara na njihovom telu. Osim što menjaju boje pri promeni emocija (po rezutatima najnovijih istraživanja), takođe se mimikrijom služe i kada treba da se spasu od prirodnih neprijatelja. Čak su u stanju da svesno odluče koju vrsu životinje će oponašati, pa, na primer, promene boju i šare na telu tako da liče na prirodnog neprijatelja vrste koja ih trenutno ugrožava. Na primer, da bi se odbranile od jedne vrste ribe, oponašaju šare vodene zmije, njenog prirodnog neprijatelja.
Dokazano je i da svaka hobotnica ima svoj poseban karakter i ponašanje, što su odlike tzv. viših vrsta životinja.

Na ovom sajtu možete pročitati obiman tekst o hobotnicama, tekst na engleskom jeziku:
http://science.howstuffworks.com/environmental/life/zoology/marine-life/octopus.htm

Hobotnica 5s


I još jedan prizor iz afričke savane, uživanje za oči:

Elephants 4s

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1474 48
Apel Pola Makartnija i Rađendra Pačaurija... Prenosimo Vam Apel poznatog pevača Sir Paul McCartney (Pol Makartni) i Rajendra Pachauri (Rađendra Pačauri), pismom kojeg su uputili gradonačelnicima svih gradova. Pačauri je predsedavajući Međunarodnog panela za klimatske promene (Intergovernmental Panel on Climate Change - IPCC) od 2002. godine, i u decembru 2007. je, kao predstavnik IPCC, podelio Nobelovu nagradu sa Alom Gorom, za nastojanja u oblasti zaštite životne sredine. Prenosimo njihovo pismo upućeno gradonačelnicima: Apel Pola Maka...
Com Content 448 48
Kravama na leđa montirali tank koji skuplja 'gasove'... Naučnici u Argentini analizirali su prikupljene gasove i otkrili da je 30 posto emisija štetnih gasova u toj zemlji posledica kravljih podrigivanja.Argentinski naučnici su se dosetili kako stati na kraj globalnom zagrevanju. Odlučili su da na leđa krava montiraju veliki plastični tank koji skuplja njihove gasove.Naučnici u Argentini analizirali su prikupljene gasove i otkrili da je 30 posto emisija štetnih gasova u toj zemlji posledica kravljeg podrigivanjaKrava od 550 kg proizvodi do 1000 l met...
Com Content 522 48
Džonatan, najstarija životinja na planeti... Fotografija snimljena 1900. godine tokom Burskog rata, dovela je do otkrića najstarije životinje na svetu - kornjače Džonatana. Na fotografiji, na kojoj u drugom planu poziraju ratni zarobljenik i njegov čuvar, može se videti i kornjača koja gricka travu. A sve je počelo od ove fotografije iz 1900. godine, nedavno prodate za 4000 funti na jednoj aukciji "Endrjua Smita i sinova", u blizini Vinčestera Fotografija snimljena 1900. godine tokom Burskog rata, dovela je do otkrića naj...
Com Content 560 48
Orao jači od kamiona... Kraljevski orao koji je udario i razbio šoferšajbnu šlepera, ne samo da je preživeo sudar, već je posle toga napao dvojicu šofera i primorao ih da pobegnu i pozovu pomoć.  Jedan kraljevski orao, težak oko sedam kilograma sa rasponom krila preko dva metra, završio je u kabini kamiona, pošto je prethodno probio i razbio u paramparčad vetrobransko staklo, na zaprepašćenje vozača koji nije povređen. Kraljevski orao koji je udario i razbio šoferšajbnu šlepera, ne samo da je preživeo sudar...
Com Content 1701 48
A šta je sa utorkom?... A šta je sa utorkom? Ako ste sa Zelenim ponedeljkom uvideli sve prednosti za Vas i za Vašu okolinu i životnu sredinu i pitate se šta je sa utorkom, ovde je odgovor na Vaše pitanje. Dakle, mnogi kad steknu naviku jednog zelenog dana u nedelji i sprovode ga u potpunosti na biljnoj hrani zapitaju se zašto se ne bi tako dobro osećali i tokom ostalih dana i doprinosili zaštiti životne sredine još više. Odluka je na vama, samo Vi odlučujete o tome hoćete li se pridružiti milionima onih koji su svoju i...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Apel Pola Makartnija i Rađendra Pačaurija

Detaljnije »