Život životinja


bubamara_1d.jpg
Domaća bubamara - crvena krila, uobičajen broj i raspored šara

26. oktobar 2009. | 19:05 | Izvor: B92

Požega -- Žitelje sela oko Čačka, Kraljeva, Novog Pazara i Valjeva iznenadila je najezda neuobičajeno velikog broja bubamara.

Neouobičajeno veliki broj bubamara pojavio se u i Žiči kod Kraljeva i pojedinim delovima srednjeg Podrinja. Stručnjaci smatraju da to nije neobična pojava, jer ovi insekti traže gde će prezimiti. Međutim, bubamare nisu štetni već korisni insekti, koji uništavaju lisne i štitastu vaš. Najezda bubamara u Donju Trepču kod Čačka iznenadila je za vikend meštane ovog živopisnog sela.

Niko ne pamti da se nešto ovakvo dešavalo ranije, a posebno su iznenađeni raznolikošću boja bubamara.

“Ima ih, ali nisu kao obične bubamare, one crvene. Ovo su neke žute, razumeš, bubamare. Ima ih na stotine i stotine, se pojavljuju po zidu, po suncobranu, uleću u kuću”,“Trudimo se da ih ne ubijemo, da ih sklanjamo gde god možemo da ih zgazimo i iznosimo iz kuće, zatvaramo vrata i prozore da ne ulaze. U principu, ne ubijam insekte uopšte, zbog toga, a verovanja me ne zanimaju”, rekli su pojedini meštani.

Profesor Milovan Vuksanović, koji je stručnjak u oblasti zaštite bilja, kaže da su bubamare korisni insekti.

Jedina štetna vrsta je meskička pasuljica, ali ona nije registrovana u Srbiji.

A, što se tiče šarolikosti bubamara, postoji veliki broj kombinacija, ali su sve uobičajene.

“Specifično je za njih da one prezimljavaju u grupama. Nekoliko desetina jedinki se skuplja, da bi ‘prespavale’ zimu. I šta je kod njih interesantno? Gde te jedinke prezime, sledeće generacije će dolaziti da prezime”, objasnio je profesor poljoprivredne škole “Ljubo Mićić“ u Požegi Milovan Vuksanović.

“Moguće da je tu nekada ranije bilo lisnih vaši, gde su se one okupljale, da bi se prehranile. A onda zbog klimatskih uslova, da su se one tu nagomilale i ostaće da prezime. Kod ljudi postoji strah da su otrovne. One nisu otrovne za čoveka. Čovek bi morao da pojede nekoliko stotina komada da bi se otrovao”, naveo je on.

Dok deca veruju da će im bubamara donesti sreću, među odraslima vlada mišljenje da će one doneti novac. I u narodnom verovanju bubamara je vesnik radosnih događaja.

“Pa koliko sam čuo, oko ženidbe i udaje. Inače, drugo ne znam. Možda nešto ima još”, kaže Vuksanović.
B92

---------------------------------

azijska_bubamara_1.jpg
Azijska bubamara - različite boje krila, nejednaki broj, oblik i raspored šara

Azijske bubamare prete domaćoj

7. novembar 2009. | 18:13 Beograd -- U Srbiji se pojavila azijska bubamara, koja je uvezena da bi se borila protiv biljnih vaši u plastenicima, ali sada preti da potisne domaću bubamaru.

Neobična rojenja bubamara širom zapadne Srbije su ovih dana dobila objašnjenje. Ovakvo neuobičajeno ponašanje bubamara je po istraživanjima na Šumarskom fakultetu u Beogradu posledica toga što to uopšte nisu bubamare kakve poznajemo.

Profesorka Šumarskog fakulteta Milka Glavendekić je uz pomoć studenata proteklih mesec dana skupljala uzorke širom Srbije da bi utvrdila raširenost ove bubamare.

Radi se o bubamari koja normalno živi u Jugoistočnoj Aziji, a u Srbiju je došla kao invazivna vrsta.

Azijska bubamara je donesena u Evropu kako bi se u plastenicima borila protiv biljnih vaši. Međutim, neočekivano, adaptirala se na život van plastenika.

Profesorka Glavendekić objašnjava da je ta bubamara unesena kao metod biološke borbe, ali da je ubrzo registrovana van plastenika u Nemačkoj, Belgiji i od prošle godine i u Srbiji.

Međutim i ako je registrovana tek prošle godine na Fruškoj gori, azijska bubamara velikom brzinom potiskuje domaću bubamaru koja, kao i svuda u Evropi postaje ugrožena.

U toju samo jedne godine ova bubamara se proširila na oko 70 odsto teritorije Srbije.

Azijska bubamara se razlikuje od domaće po raznim neuobičajenim morfološkim oblicima i raznim bojama - od crne do jarko crvene, nema neki određeni raspored šara na leđima kao evropska, ima izduženiju glavu i smeđe noge, krupnija je, brže se razmnožava, u jesen kada joj nestane hrane dobija nagon za rojenjem.

U celoj Evropi postoji bojazan da bi evropski tip bubamare mogao da u potpunosti nestane, što će dovesti do poremaćaja u osetljivim šumskim ekosistemima.

No, kratkoročno, ukoliko vam se roj bubamara pojavi u stanu, profesorka Glavendekić savetuje da ih uklonite mehanički i brzo, jer ako se osete ugrožene, ispuštaju karakterističnu smeđu tečnost i prljaju zidove.

Izvor: B92

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 155 48
Vegetarijanstvom do raja... Kompozitor Richard Wagner verovao je da je celi život sveta stvar. Na vegetarijanstvo je gledao kao "prirodnu ishranu" koja može spasiti čovečanstvo od nasilničkih tendencija, te nam pomoći vratiti se u "davno izgubljen Raj".Želimo li što više saznati o istoriji vegetarijanstva potrebno je posegnuti za najstarijim spisima sveta i to u prvom redu svetim spisima poput Biblije, Kurana, Talmuda, Veda... Vratimo se u razdoblje ra...
Com Content 609 48
CNR program - studija Roberta Smita... Studija Roberta Smita preporučuje princip po kome se sterilisani psi vraćaju na mesto odakle su pokupljeni jer eliminisanje čopora sa određenih teritorija samo otvara taj prostor preostalim da ga preuzmu.17.08.2009. - iz "Borbe"Studija Roberta Smita preporučuje princip po kome se sterilisani psi vraćaju na mesto odakle su pokupljeni jer eliminisanje čopora sa određenih teritorija samo otvara taj prostor preostalim da ga preuzmu. Istanbul ima problem uličnih pasa još iz vremena Vizantije. Retko k...
Com Content 1601 48
“Uzgajivačnice” pasa – mesta patnje životinja i hiperprodukcije pasa... Pored farmi životinja čiji životi služe samo zato da bi ih ljudi pojeli ili iskoristili na drugi način – što opet uključuje uzimanje njihovih života na kraju – postoje i farme životinja “za zabavu” ili “kućnih ljubimaca”, pa i pasa. U uslovima kakvi postoje u Srbiji, to često znači da takvi psi život provode u malim, prljavim kavezima, i služe kao životinje za reprodukciju. Farme pasa, ili, popularnije rečeno – uzgajivačnice, mesta su hiperprodukcije pa...
Com Content 542 48
Mala sova ušara potrazila pomoć... U rano jutro, krajem januara, uz zid Tehničke škole na Novom Beogradu, stajala je mala sova ušara. Nije se branila ni kad ju je domar škole uzeo i uneo unutra; radoznalo je gledala okupljene okrećući glavu i razgledajući okolinu. Nije htela sama da jede ponuđenu hranu, pa ju je domar Ljubiša nahranio prvi put otvarajući joj kljun i stavljajući u njega  sirovo meso.Osim vidne slabosti i poluotvorenog levog oka na kome nije mogla potpuno da otvori donji kapak, sova nije imala bilo kakve druge...
Com Content 204 48
Životinje i naučna istraživanja... Postoji još jedan razlog koji primorava na zaustavljanje eksperimenata na životinjama: to je izopačena i potpuno pogrešna metoda naučnog istraživanja kojom se uludo troši vreme, novac i prirodni resursi...Upotreba životinja u biomedicinskim istraživanjima radi pronalaženja lekova i terapija za lečenje bolesti kod ljudi uvek se shvata kao nužno zlo. Mnogi se slažu da je izazivanje bola i patnje osetljivim bićima sposobnim za osećaje i...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Vegetarijanstvom do raja

Detaljnije »