Dokumentacija Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković”.
Beloglavi sup, od milošte prozvan Lala, u novembru prošle godine pobegao je iz rezervata Uvac u Crnu Goru, a prekjuče je kao prvi orao sa pasošem vraćen u Srbiju. Njegov povratak trajao je dva meseca, a veliku podršku vraćanju ove lutalice dali su Zavod za zaštitu prirode Crne Gore, Ministarstvo za zaštitu i turizam kao i Predrag Guberinić kod koga je sup boravio.
– Ovo mu je četvrti put da beži. Početkom septembra prošle godine počeo je da sleće na kuće u selima po Vojvodini i da prilazi ljudima. Posle dva neuspela pokušaja da se vrati u prirodu u Vojvodini, prebačen je u rezervat Uvac gde je u novembru pušten na slobodu – rekao je Boris Rakočević, sekretar Fonda za zaštitu ptica grabljivica.
Lala se, međutim, nije dugo zadržao u jatu u koloniji Uvac, već je pre Nove godine „ilegalno” prešao granicu i upao u dubok sneg kod Andrijevice. Tu ga je pronašao Predrag Guberinić. Video je da je orao prstenovan i setio se da postoji fond u Srbiji za zaštitu ptica grabljivica i rezervat Uvac, gde je i poslednje utočište beloglavih supova na Balkanu. Njegov povratak je trajao toliko dugo jer je ovo prvi orao koji je prošao granicu sa neophodnim sertifikatom.– Za vreme boravka u Crnoj Gori Lala se potpuno pripitomio, pa smatramo da bi teško opstao u prirodi. Zbog toga je sada u rezervatu Uvac, ali u kavezu, da ne bi pobegao. Iako ima čudnu narav, ova ptica ima odlične telesne karakteristike. Još, doduše, ne znamo da li je mužjak ili ženka, ali radimo ispitivanja. Imamo u planu da Lala i orao Živko, koji je povredio krilo u klisuri Trešnjice, pomognu povratak ovih ptica na Staru planinu – rekao je Saša Marinković, docent u Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković”.
Beloglavi sup je retka vrsta orla lešinara, impozantne veličine, raspona krila do tri metra. U lancu ishrane je nezamenljiv – isključiva hrana su mu uginule životinje, čime sprečava širenje zaraza i na taj način čini „prirodnu reciklažu”.Ova retka vrsta je pre dvadesetak godina bila pred izumiranjem, a na teritoriji uvačkih jezera 1990. godine bilo je samo sedam parova.Prema podacima iz 2007. godine, zahvaljujući zalaganju Fonda za zaštitu ptica grabljivica i redovnoj ishrani, njihova brojnost se povećala na 67 gnezdećih parova odnosno oko 300 jedinki. Tako je kolonija ove jedinstvene vrste ptica postala i jedna od većih u Evropi.
B. Vasiljević
[objavljeno: 07/03/2009]
Politika
