Vesti
2008 07 28 Riba

28. jul 2008.

U Jadranu se pojavila riba balon, koja sadrži tetrodotoksin, najjači riblji otrov koji deluje izuzetno brzo, a smrt nastupa zbog paralize disajnih organa, piše Slobodna Dalmacija. Paralizu disajnih organa riba balon može izazvati prilikom konzumacije. Splitski Institut za okeanografiju i ribarstvo uspostavio je saradnju s Biološkim institutom u Kotoru kako bi zajednički beležili i motrili nove vrste u Jadranu i o njima edukovali i upozoravali ribare u svojim državama. „Ta je vrsta nedavno otkrivena u vodama ispred Budve, ali kako to nije bilo prvi put jer je evidentirana još 1992. godine, izgleda da je u Jadranu uspostavljena njena populacija i već se mogu pronaći i polno zreli primerci. Riba sadrži opasne i potencijalno smrtonosne toksine. Ali, zanimljivo je da je upravo ta vrsta vrlo cenjena i ima veliku komercijalnu važnost u Japanu, gdje se od nje posebnim procesom spravlja delikatesno jelo fugu”, ističe prof. dr. Jakov Dulčić, koji je na čelu Laboratorije za ihtiologiju i priobalni ribolov u splitskom Institutu.

Potencijalna su opasnost za ljudsko zdravlje, najčešće zbog neupućenosti lokalnog stanovništva, dodaje dr. Dulčić, još neke novopridošle vrste u Mediteranu, na primer riba Lagocephalus sceleratus, takođe iz porodice riba balona (četvorozupki).

Ta je riba, objašnjava, rasprostranjena u Egejskom moru, i uz celu obalu istočnog Mediterana, gde je stigla iz Crvenog mora preko Sueskoga kanala. Pre dve godine zabeleženo je nekoliko slučajeva teškog trovanja u Izraelu i Libanonu, a lani je, dodaje dr. Dulčić, bilo i smrtnih slučajeva u Egiptu i Grčkoj.

Ta vrsta još nije registrirana u Jadranu, međutim, u vodama tog mora pojavila se njena rođaka Lagocephalus lagocephalus, takođe potencijalno opasna vrsta za ljudsko zdravlje.

Uz navedene riblje vrste, dr. Dulčić kaže i da se ne preporučuje ni konzumacija mesa ribe kostorog (Balitstes capriscus), koja je sada vrlo česta duž čitavog Jadrana.

Stručnjak iz splitskog Okeanografskog instituta upozorava takođe i na otrov ciguatera, koji proizvode jednostavni organizmi koralnih grebena, poput planktona i makroalgi, a unose ga u svoj organizam ribe koje se njima hrane. Problem je u tome, objašnjava, što se toksin ciguatera skladišti u masnom tkivu tih riba, koje su, pak, hrana većim ribama, grabljivcama ili predatorima, kao što su barakuda i tuna. (Mondo)

Vest je preuzeta odavde.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 514 48
Otvoreno pismo Ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dr Saši Draginu... Poštovani Gospodine Dragin, Verovali smo da će Vašim dolaskom na čelo Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, polako početi da  se menja odnos prema životinjama u našem društvu: najavljujući Zakon o dobrobiti životinja, IZJAVILI  STE da je to „izuzetno važan zakon“... da „u Srbiji postoji veliki problem sa nehumanim ponašanjem prema životinjama“ i da će „država učiniti sve da spreči maltretiranje životinja“... A da li delo koje sledi iza Vaših reči – naj...
Com Content 1688 48
Veterinarska ustanova Beograd... Na ovom sajtu Beograđani imaju mnogo korisnih informacija, između ostalog informacije o hitnoj pomoći za životinje (pa i napuštene, na ulici), kao i vest o uspešnoj akciji udomljavanja pasa organizovanoj u Domu omladine, u organizaciji i uz podršku nekolicine udruženja za zaštitu životinja, i uz pomoć Veterinarske ustanove Beograd.   Na ovom sajtu Beograđani imaju mnogo korisnih informacija, između ostalog informacije o hitnoj pomoći za životinje (pa i napuštene, na ulici), kao i vest o uspe...
Com Content 438 48
Jednorogi srndać... U prirodnom rezervatu u Italiji primećen je srndać sa jednim rogom nasred čela, nalik na mitsku životinju jednoroga.Jednorogi srndać je rođen u zarobljeništvu u parku Centra za prirodne nauke u Pratu, kod Firence.U prirodnom rezervatu u Italiji primećen je srndać sa jednim rogom nasred čela, nalik na mitsku životinju jednoroga.Jednorogi srndać je rođen u zarobljeništvu u parku Centra za prirodne nauke u Pratu, kod Firence. Pretpostavlja se da je rog posledica genetske anomalije ili da je posledi...
Com Content 558 48
Izložba „Suživot sa velikim zverima“ izazov i mogućnost... U Prirodnjačkom muzeju na Kalemegdanu je 19.februara otvorena veoma zanimljiva izložba. Izložba postavlja neka jednostavna, ali bitna, pitanja za sve nas. Da li možemo da živimo u miru sa velikim i opasnim zverima?  U početku ne znam o kojim se to zverima govori? Da li uopšte u Srbiji ima zveri? Da, ima, ali veoma malo, ljudi su ih skoro istrebili. Reč je o medvedima, vukovima, risevima, šakalima i žderavcima. S obzirom da smo mi, ljudi, veći i opasniji predatori od njih – mi smo ih pobedili, ča...
Com Content 400 48
Pacovi razumeju jezik ljudi... Verovalo se da je artikulisano opstenje jedna od razlika izmedju ljudi i zivotinja, najnovije istrazivanje pokazuje da postoje govorne sposobnosti zajednicke i jednima i drugima. Pacovi po ritmu razlikuju , na primer danski od japanskog jezika. Istrazivanja spanskih naucnika ukazuje da su zivotinje, narocito sisari, razvile neke sposobnosti znatno pre nego sto se jezik pojavio. Prvi put se pokazuje da te vestine osim ljudi i zviotinja kao sto su majmuni, imaju i pripadnici drugih vrsta. Veroval...

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Otvoreno pismo Ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dr Saši Draginu

Detaljnije »