Vesti
Ptičja kuga, bolest živine slična ptičjem gripu, pojavila se u Srbiji! Do sada ubijeno ili umrlo ukupno 4. 277 kokošaka!

pticja kugaBEOGRAD - Ptičja kuga, bolest živine slična ptičjem gripu, ali ne tako opasna po ljude, pojavila se u Srbiji! Do sada je ubijeno ili umrlo ukupno 4.277 komada živine! Poslednji slučajevi zaražene živine bili su u Malom Crniću kod Požarevca. Oboleva domaća živina, a simptomi su vrlo slični ptičjem gripu, te je neophodno, ističu stručnjaci, da se rade dve analize - na ptičji grip i ptičju kugu. Bolest se brzo širi, iz dvorišta u dvorište, a mogu da je prenesu i divlje ptice.

Inače, ptičja kuga, baš kao i ptičji grip, bolest je koju svaka država na planeti mora da prijavi Svetskom udruženju za zaštitu zdravlja životinja (OIE). Do sada je protutnjala kroz Žitište i Koraćicu, zbog čega su ubijene 2.924 kokoške, a uginulo ih je 973. U Malom Crniću dosad je ubijeno 380 komada živine, što ukupno iznosi 4.277. Kod ljudi, za razliku od ptičjeg gripa koji izaziva smrt, ptičja kuga uzrokuje upalu očnih kapaka ili konjuktivitis.

Kako za Kurir kaže Nenad Petrović, iz Centra za suzbijanje bolesti u Ministarstvu poljoprivrede, poslednje žarište u Srbiji bilo je ovih dana u Malom Crniću.
- Postojala je sumnja da se ptičja kuga pojavila u 19 domaćinstava. Otišla je ekipa stručnjaka i uzela uzorke koji su poslati na analizu u Veterinarski specijalistički institut "Kraljevo". Bolest je potvrđena.
- Svako domaćinstvo imalo je štetu od 20 do 30 komada živine. Očekujemo da će se situacija u tom području stabilizovati za četiri do pet dana. Do sada je ukupno uklonjeno 380 kokošaka - kaže za Kurir Petrović.
On dodaje da će Srbija već danas prijaviti ptičju kugu OIE. Dr Milanko Šekler, direktor Veterinarskog specijalističkog instituta "Kraljevo", ističe za Kurir da non-stop stižu uzorci živine obolele od ptičje kuge.
- Ta bolest nanosi velike ekonomske štete, pa je stoga na listi Svetskog udruženja za zaštitu zdravlja životinja (OIE) i nalazi na listi A za suzbijanje. To praktično znači da se bolest prati na planetarnom nivou i svaka država je dužna da je prvo prijavi i krene u njeno suzbijanje.
- Ptičju kugu izaziva paramiksovirus. Po mnogim svojim simptomima slična je ptičjem gripu. Spada u zoonoze ili životinjske bolesti koje prelaze na ljude. Za razliku od ptičjeg gripa, ovaj virus je manje opasan i kod ljudi izaziva samo prolaznu upalu očnih kapaka - kaže Šekler za Kurir. Prema njegovim rečima, simptomi kod živine slični su simptomima ptičjeg gripa.
- Obolelim kokoškama izlazi slina iz kljuna. Krive vrat i stoje raskrečene. Ne mogu da jedu i na kraju uginu. Bolest, kao i smrt, nastupaju vrlo brzo. Takva živina ne sme da se jede. Svi odgajivači odmah nakon nastupanja bilo kojih simptoma morali bi da ih prijave najbližoj veterinarskoj stanici - navodi dr Šekler.
 
Kriju epidemiju da im ne zabrane izvoz

Kako Kurir nezvanično saznaje, ptičju kugu imaju mnoge zemlje u našem okruženju, ali je ne prijavljuju OIE zbog restriktivnih mera koje tada stupaju na snagu.
- Nakon prijave bolesti OIE stupa na snagu - zabranjuje izvoz živinskih proizvoda iz zemlje gde je bolest registrovana. Srbija je bolest prijavila, jer nema kvalitetnog i trajnog suzbijanja bilo koje bolesti bez transparentne dijagnostike i mera koje se moraju preduzeti da bi se bolest suzbila. U mere sprečavanja bolesti, između ostalog, spada depopulacija zahvaćene živine, to jest njeno ubijanje, kao i vakcinacija ostale živine koja nije zahvaćena bolešću - objašnjava dr Šekler.          ( Izvor: Kurir) 
  
R. BRIZA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1748 48
Svetski dan farmskih životinja 2. oktobra i Svetski dan životinja 4. oktobra... Svake godine se na planeti pokolje više od pet milijardi farmskih životinja. Farmske životinje čine najveći broj životinja koje pate zbog toga kako ih ljudi tretiraju, a ta patnja je nevidljiva većini ljudi. Čak su u nekim državama SAD-a i u nekim drugim zemljama zabranili obelodanjivanje informacija i fotografija iz industrijskih farmi i iz klanica, zato što mesna i mlečna industrija (velike firme koje se bave masovom eksploatacijom životinja) ne žele da javnost zna kako oni tretiraju životinje...
Com Content 582 48
Papagaj spasitelj... Američki Crveni krst je papagaju Williju uručio nagradu Animal Lifesaver, jer je na vreme upozorio svoju gazdaricu koja je čuvala dete da je devojčica u opasnosti i tako joj spasio život.  Papagaj koji je upozorio svoju vlasnicu da se dete koje je čuvala guši primio je nagradu američkog Crvenog krsta.  Američki Crveni krst je papagaju Williju uručio nagradu Animal Lifesaver, jer je na vreme upozorio svoju gazdaricu koja je čuvala dete da je devojčica u opasnosti i tako joj spasio život...
Com Content 1580 48
Prijatelji životinja, Hrvatska... Posetite sajt po ciljevima nama srodnog udruženja u Hrvatskoj - "Prijatelji životinja". Na njihovom sajtu možete naći mnogo dobrih edukativnih tekstova o eksperimentima na životinjama, vegetarijanstvu, o pravima životinja i drugim važnim temama koje su ciljevi delovanja i našeg udruženja. Prijatelji životinja - www.prijatelji-zivotinja.hr/index.hr.php...
Com Content 567 48
Zabrana za plastične kese... U Srbiji će uskoro biti zabranjena proizvodnja i korišćenje plastičnih kesa saznaje „Blic nedelje“ u Ministarstvu za životnu sredinu. Istovremeno sa ukidanjem plastičnih kesa, radiće se na podsticanju proizvodnje biorazgradive papirne ambalaže. Tokom naredne nedelje očekuje se dogovor Ministarstva i proizvođača plastičnih kesa oko uredbe o zabrani proizvodnje i korišćenja plastičnih kesa, a ubrzo zatim i prolazak kroz skupštinsku proceduru. Taj akt će biti samo jedan od paketa zakonskih me...
Com Content 575 48
Izlovljavanje velikih predatora znači ubijanje svih ostalih životinja!... Nekada su ljudi živeli u pećinama i posmatrali iz njih opasni svet pun zveri. Danas zveri žive u malim uništenim ekosistemima i u kavezima, posmatrajući opasan svet pun ljudi. Nekada su se ljudi pitali možemo li živeti sa zverima, a sada pitanje glasi: možemo li (pre)živeti bez njih? Upravo lovci tamane predatore nazivajući ih „štetočinama“. Međutim, ne samo da oni sami ne mogu preuzeti njihovu regulativnu ulogu u prirodi, nego selektivnim lovom vrsta koje nazivaju „štetnima“ remete vrlo osetlji...

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Svetski dan farmskih životinja 2. oktobra i Svetski dan životinja 4. oktobra

Detaljnije »