Vesti
×

Upozorenje

JFolder::create: Nije moguće napraviti direktorijumPath: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/161148150971955
Neuspelo kopiranje: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/tornado 1m.jpg to /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/161148150971955/tornado 1m.jpg
JFolder: :delete: Putanja nije direktorijum. Putanja: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/161148150971955

 


J. LEMAJIĆ | 16. jun 2010. 20:40

Posetioci Zoo-vrta na Paliću prave štetu. O pravila se oglušuju uglavnom odrasli

SUBOTICA - Dok su mnogobrojni Subotičani i gosti Zoološkog vrta na Paliću, vest da je pre nekoliko dana iz jezerceta gde boravi slon ukradeno 20 vrsta lokvanja i drugog vodenog bilja, primili sa žučnim negodovanjem, nisu retki ni oni koji su samo slegli ramenima, uz prepoznatljivu opasku - „naša posla“.
 
Po rečima Mirjane Alapović, iz palićkog Zoološkog vrta, krađa je obavljena profesionalno, cveće je pažljivo izvađeno i odneto u kantama sa vodom. Ali van okruženja, lokvanji mogu da žive samo nekoliko minuta, te je lopovima trud bio uzaludan.

- Zoo-vrt godišnje poseti više od 160.000 ljudi i dovoljno je da dvoje bude „domišljato“ da napravi štetu i za sebe i za nas – priča sagovornica „Novosti“. - Kada me ljudi pitaju hoće li ponovo biti lokvanja, kratko odgovorim da neće, jer se pokazalo da ljudi u njima ne znaju da uživaju.

Isti odgovor dobiju i posetioci koji pitaju za pingvine. Bucmastim gostima sa Galapagosa, „ljubitelji“ životinja su svojevremeno servirali hleb sa ekserima, te su svi umrli od unutrašnjeg krvarenja.

Da ono što ljudima padne na pamet može da povredi nedužnu životinju, ali i samog čoveka, pokazalo se mnogo puta do sada. Desilo se i da znatiželjnici ne veruju da u volijeri sa gmizavcima ima života, pa su velikim kamenom, kojim su pogodili aligatora pravo u glavu, zauvek stavili tačku na to pitanje. Nije retko ni da neko reši da skoči u bazen sa fokama i zaroni sa preplašenim životinjama, da na prepad zajaše kamilu, zaskoči slonicu, pokuša da uhvati majmunče...

- Najviše gluposti prave odrasli, koji zaboravljaju da su, iako izgledaju pitomo, to ipak divlje životinje – naglašava Mirjana Alapović i dodaje da ulasci u kavez i bazene, dizanje dece iznad zaštitnih ograda, nisu nikakva retkost.

Veliki problem predstavlja i hranjenje životinja, zbog kojeg stanovnici Zoo-vrta često imaju stomačnih tegoba, neretko sa fatalnim ishodom. I pored mogućnosti da gosti u društvu timaratelja učestvuju u hranjenju, životinje se guše u žvakama, bombonama, čokoladicama, čipsu i drugim grickalicama.

- Pravila ponašanja su jasno istaknuta, ali nažalost, mi nemamo zakon o zoo-vrtovima, kojim bi na licu mesta novčano kaznili prestupnike. Naši čuvari smeju samo da ih opomenu i isprate do izlaza, u nadi da se više neće vraćati – zaključuje Mirjana Alapović.

NI BILJKE NEMAJU MIRA

NI biljni svet nema mira na Paliću. Sadnice se čupaju, trava gazi tamo gde jasno piše da je zabranjeno, a cvet sa čuvene „rajske ptice“ je omiljeni suvenir. Dešava se čak da ljudi zavrnu nogavice, i na očigled prisutnih, ali i samih čuvara, uđu u bazene sa dekorativnim biljkama.
- Situacija se značajno popravila od kada smo na ulazu počeli da prodajemo sadnice sa simboličnim cenama – objašnjava Mirjana Alapović.

KRIVE IM ŽIVOTINjE

ŽIVOTINJE često i same odgovore na maltretiranje posetilaca, pa nije retko da se ljudi čuvarima javljaju sa žalbom da im je tigar „oduzeo“ aparat, da ih je šimpanza povukla za kosu, lama pljunula, slon isprskao do gole kože...

Izvor vesti: Večernje novosti

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1560 48
Luksuzni specijalitet sa aromom sadizma... Mnogobrojne organizacije i društva za zaštitu faune ponovo upozoravaju da se u Srbiji na žalost ne poštuje Zakon o dobrobiti životinja. Taj zakon nalaže svakom građaninu da spreči i prijavi resornom ministarstvu sve oblike zlostavljanja životinja, a u žiži najnovije kampanje ovih udruženja našli su se – gurmanluci. Zakon protiv zlostavljanja životinja u praksi sasvim zaobilazi svečane trpeze Proizvodnja guščije džigerice zabranjena je u čak 16 zemalja, a veterinari upozoravaju da...
Com Content 1780 48
Akcija otkupa i spasavanja krave Alme ... Sa velikom radošću za sve ljubitelje životinja možemo da izvestimo da je akcija otkupa i spasavanja uspešno izvršena! Krava Alma je bezbedno transportovana na svoje novo prebivalište i sada je srećna u novom domu!Poštovani ljubitelji životinja. Obaveštavamo vas sa velikim olakšanjem i radošću da smo uspeli stopirati isporuku krave Alme klaničaru, on je danas neće preuzeti sa fakulteta. Predali smo zahtev za otkup PKB-u i sada nam je potrebna vaša pomoć. Molimo vas da nam pomognete – orjentaciona...
Com Content 506 48
Detaljne primedbe na Nacrt Zakona o dobrobiti životinja... Udruženje za zaštitu i prava životinja „Sloboda za životinje“, u saradnji sa Udruženjem Pravnici za demokratiju LAWDEM – Centrom za unapređenje i zaštitu prava životinja dostavilo je Ministarstvu poljoprivrede i Upravi za veterinu svoje primedbe na Nacrt zakona o dobrobiti životinja, a povodom vesti da će se ovaj Nacrt, koji je objavljen 22. oktobra, naći pred Vladom već u četvrtak,  traži da se stavljanje Nacrta u zakonodavnu proceduru odloži dok se ne razmotre primedbe o...
Com Content 595 48
Meso ili opstanak života na Zemlji – izaberite ispravno!... 22. februara 2004. godine, britanski list The Observer objavio je podatke izveštaja koji je izradio američki Pentagon sa ciljem procene “američke nacionalne sigurnosti”. Citirani izveštaj navodi procenu po kojoj će klimatske promene u narednih 20 godina rezultirati globalnom katastrofom, pandemijom gladi, masovnim migracijama i gubicima miliona života u prirodnim katastrofama i ratovima koji će se voditi oko nadzora nad zalihama hrane, vode i energetskih izvora. (The Observer, &ldqu...
Com Content 1600 48
Ekstremni klimatski uslovi kao rezultat pogubnog uticaja ljudi na planetu... I manje informisani ljudi  su svedoci da se nešto dešava sa klimom na Zemlji. Sve je očiglednije da je to u direktnoj vezi sa pogubnim uticajem ljudi na ovu planetu – sve nas je više, sve su nam veći prohtevi, a resursi su ograničeni. Prirodni regulatorni mehanizmi su opasno narušeni i sada imamo posledice takvog stanja. Sve izraženije ekstremne klimatske promene jasno ukazuju na to, bilo da su to maksimalne temperature (porast prosečnih i maksimalnih temperatura skoro na svim delovim...

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Luksuzni specijalitet sa aromom sadizma

Detaljnije »