Vesti

<< Natrag na Newsletter 14

PrasetinaIzvor: B92 Beograd -- Najviše mesa se pojede u decembru i januaru, tokom božićnih i novogodišnjih praznika i perioda sa najviše krsnih slava. U mesarama kažu da je prodaja 5 puta veća nego tokom drugih meseci u godini. Međutim, tokom slavlja se malo razmišlja o broju životinja koje stradaju upravo zbog bogatije trpeze.

Do pre nekoliko godina građani Srbije su jeli mnogo više mesa, oko 65 kilograma godišnje, a sada je to spalo na četrdesetak. Jedan od glavnih razloga je besparica, a ne prelazak u vegetarijance. Mada, i takav izbor bi mnoge radovao. Na primer, društvo "Sloboda za životinje", pokrenulo je akciju pod nazivom – "Ubistvo sa predumišljajem, ne budite saučesnik, nemojte jesti meso".

Rostilj"Cilj te akcije je da ljude podsetimo da su šnicle koje se vrlo često nađu na našem tanjiru u vreme praznika nekada imale oči. To su bila stvorenja koja osećaju bol, patnju, radost, isto kao ljudi i stvorenja koja imaju želju za životom, isto kao ljudi", kaže Snežana Milovanović, predsednica društva Sloboda za životinje. "Kada bi klanice imale staklene zidove, ljudi vrlo često kažu – svi bi ljudi bili vegetarijanci."

Ako se Srbi uporede sa drugima, možda bi se moglo reći da naginju ka vegetarijanstvu, jer jedan Amerikanac pojede 115 kilograma godišnje, što je 3 puta više mesa na tanjiru nego u Srbiji. S druge strane, u Srbiji postoji navika da se jede meso mladih životinja, što ne spada baš u racionalno ponašanje. Jer u zemljama Evropske unije se životinje kolju tek kada odrastu i dostignu težinu koja je ekonomski isplativija. Zaharije Trnavčević, poljoprivredni ekspert sa B92 kaže da je bio u mnogim zemljama i uočio sam da niko ne jede mladu telad, jagnjad.

U proseku, svaki građanin Srbije u toku godine pojede jednu svinju i 9 kilograma piletine. A sudeći prema kupovini, najviše mesa se jede upravo u ovom periodu, najmanje fizičke aktivnosti.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1474 48
Apel Pola Makartnija i Rađendra Pačaurija... Prenosimo Vam Apel poznatog pevača Sir Paul McCartney (Pol Makartni) i Rajendra Pachauri (Rađendra Pačauri), pismom kojeg su uputili gradonačelnicima svih gradova. Pačauri je predsedavajući Međunarodnog panela za klimatske promene (Intergovernmental Panel on Climate Change - IPCC) od 2002. godine, i u decembru 2007. je, kao predstavnik IPCC, podelio Nobelovu nagradu sa Alom Gorom, za nastojanja u oblasti zaštite životne sredine. Prenosimo njihovo pismo upućeno gradonačelnicima: Apel Pola Maka...
Com Content 1535 48
U Beogradu uskoro Policija za životinje... Gradska uprava u Beogradu planira da, u saradnji sa MUP-om, oformi "Policiju za životinje", rekao je danas zamenik sekretara za komunalne i stambene poslove Vladimir Terzin. On je objasnio da bi ta jedinica radila po ugledu na slične službe u svetu, sa obavezom da vodi računa o svim životinjama na teritoriji Beograda. Objavljeno: 26. april 2010. | Originalna vest: Mondo | Izvor: Tanjug Gradska uprava u Beogradu planira da, u saradnji sa MUP-om, oformi "Policiju za životinje", rekao je danas ...
Com Content 166 48
Lisica... Autor: Sergej Aleksandrovich JesenjinNa razmrskanoj nozi se dovukla, Uklupčila se kraj rupe i brega. A krv je ko tanka brazda okrugla Sanjivo lice delila od snega.Autor: Sergej Aleksandrovich JesenjinNa razmrskanoj nozi se dovukla, Uklupčila se kraj rupe i brega. A krv je ko tanka brazda okrugla Sanjivo lice delila od snega.  Još je nazirala pucanj kroz dim ljuti, I vila se šumska putanja u oku. Iz žbunja je vetar kosmati i kruti Raznosio sitne sačme kišu zvonku. Kao žunje, nad njom magla...
Com Content 148 48
Osam prehrambenih laži 1-4... 1. Prehrambena LažKo ne jede meso, pati od nedostatka belančevina!Pogrešno! Belančevine, koje su tako važne za izgradnju ćelija, su u dovoljnoj količini prisutne u povrću i žitaricama, posebno u pasulju, sočivu, grašku, orasima. Kod raznovrsne ishrane bez mesa, telo dobija sve važne aminokiseline, iz kojih su izgrađene belančevine – soja i avokado sadrže čak svih osam aminokiselina. 1. Prehrambena LažKo ne jede meso, pati od nedostatka belančevina!Pogrešno!Belančevine, koje su tako važne za izgr...
Com Content 621 48
Reke nestaju zbog nas... Tonuća sudbina Venecije uskoro bi mogla zadesiti gotovo pola milijardi ljudi koji žive u megapolisima poput Bangkoka. Istraživanja pokazuju da i delte reka – tonu. James Syvitski i njegove kolege sa Univerziteta Colorado proučavali su satelitske snimke i stare geografske atlase 33 rečne delte i otkrili su da je njih 24 utonulo zbog ljudskih delatnosti.   Mnoge reke, poput Crvene reke u Vijetnamu, bile su okosnica ekosistema i ljudskih aktivnosti, a danas su pustinje. U pitanju je niz činio...

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Apel Pola Makartnija i Rađendra Pačaurija

Detaljnije »