Kako prenose novine Danas, Dnevnik i Glas javnosti:” Napad gubara na šume valjevskog kraja, koji se proširio na voćnjake i povrtnjake, ravan je katastrofi, tvrde nadležni u Kolubarskom okrugu. Seljaci i stručnjaci sa ovog područja kažu da je "potpun golobrst" vidljiv na oko 1.200 hektara, a "delimičan" na gotovo 2.000 hektara šuma, voćnjaka, jagodnjaka i povrtnjaka.”

Šta se ustvari dešavalo? Prema podacima preduzeća “Srbijašume”, gubari su položili jaja na blizu 150.000 hektara naših šuma. Nisu bile pošteđene ni šume Fruške gore. Zahvaljujući velikom broju sitnih duguljastih dlačica, gusenica gubara se okači o paučinastu nit, sa koje je skine vetar.

U zavisnosti od jačine strujanja vazduha, gusenica gubara može leteti i nekoliko desetina kilometara pre nego što se ponovo prizemi. Omiljena hrana ovih insekata je hrastov list, ali sve više napadaju i bagrem, topolu i sve vrste drvenastog voća Opasne štetočine napadaju jabuku, šljivu, trešnju, dunju, vinovu lozu, a manje krušku, orah i dud.

Gusenice, hraneći se, potpuno uništavaju lisnu masu. Usled golobrsta u šumama se smanjuje prirast stabala, a u voćnjacima dolazi do gubitka prinosa i smanjene rodnosti sledeće godine. Ukoliko se golobrst nastavi i sledeće godine, može doći do sušenja stabala.

Po rečima Dr Vojislava Vasića, direktora Prirodnjačkog muzeja, i jednog od najvećih stručnjaka za ptice na području Balkana:
“ Trenutna situacija govori o potpunom poremećaju prirodnog sistema. Kada se priroda pusti na miru populacije različitih životinjskih vrsta kontrolišu jedna drugu. Međutim, sada je takvo stanje, da populacije više nisu vitalne i sistem uzajamne kontrole je potpuno poremećen.

Kada se ptice i druge ugrožene životinje, masovno uništavaju dolazi do toga da se prirodni mehanizam jednostavno pokvari. Treba da se naglasi da napad gubara nije prirodna nepogoda već neprirodna.

Čovek pokušava to da sanira i interveniše skupim i otrovnim sredstvima, što takođe ima svoje posledice. Većina gusenica se od ptica štiti tako što gomila koncentraciju gorkih tanina iz lišća. Zbog toga one ptice koje jedu gusenice tako tempiraju svoje gnežđenje da hrane svoje mladunce u rano proleće kada je niska koncentracija tanina. Ovde nije toliko reč o direktnom lancu ishrane već o slici potpuno porušenog ekosistema u kome učestvuje čitav niz različitih životinjskih i biljnih vrsta.“


Država se žali na privatne vlasnike šuma jer ne učestvuju u akcijama suzbijanja ove pošasti. Protiv onih koji nisu preduzeli mere zaštite podnete su krivične prijave.
Sada se postavlja pitanje zašto do sada nije bilo krivičnih prijava od strane države za pojedince i lovačke saveze koji su iznajmljivali lovišta, zemljišta i čitava poljoprivredna dobra lovno-turističkim agencijama, što našim što stranim?