Šta se ustvari dešavalo? Prema podacima preduzeća “Srbijašume”, gubari su položili jaja na blizu 150.000 hektara naših šuma. Nisu bile pošteđene ni šume Fruške gore. Zahvaljujući velikom broju sitnih duguljastih dlačica, gusenica gubara se okači o paučinastu nit, sa koje je skine vetar. U zavisnosti od jačine strujanja vazduha, gusenica gubara može leteti i nekoliko desetina kilometara pre nego što se ponovo prizemi. Omiljena hrana ovih insekata je hrastov list, ali sve više napadaju i bagrem, topolu i sve vrste drvenastog voća Opasne štetočine napadaju jabuku, šljivu, trešnju, dunju, vinovu lozu, a manje krušku, orah i dud.
Gusenice, hraneći se, potpuno uništavaju lisnu masu. Usled golobrsta u šumama se smanjuje prirast stabala, a u voćnjacima dolazi do gubitka prinosa i smanjene rodnosti sledeće godine. Ukoliko se golobrst nastavi i sledeće godine, može doći do sušenja stabala.
Po rečima Dr Vojislava Vasića, direktora Prirodnjačkog muzeja, i jednog od najvećih stručnjaka za ptice na području Balkana:“ Trenutna situacija govori o potpunom poremećaju prirodnog sistema. Kada se priroda pusti na miru populacije različitih životinjskih vrsta kontrolišu jedna drugu. Međutim, sada je takvo stanje, da populacije više nisu vitalne i sistem uzajamne kontrole je potpuno poremećen.
Kada se ptice i druge ugrožene životinje, masovno uništavaju dolazi do toga da se prirodni mehanizam jednostavno pokvari. Treba da se naglasi da napad gubara nije prirodna nepogoda već neprirodna.
Čovek pokušava to da sanira i interveniše skupim i otrovnim sredstvima, što takođe ima svoje posledice. Većina gusenica se od ptica štiti tako što gomila koncentraciju gorkih tanina iz lišća. Zbog toga one ptice koje jedu gusenice tako tempiraju svoje gnežđenje da hrane svoje mladunce u rano proleće kada je niska koncentracija tanina. Ovde nije toliko reč o direktnom lancu ishrane već o slici potpuno porušenog ekosistema u kome učestvuje čitav niz različitih životinjskih i biljnih vrsta.“
Država se žali na privatne vlasnike šuma jer ne učestvuju u akcijama suzbijanja ove pošasti. Protiv onih koji nisu preduzeli mere zaštite podnete su krivične prijave.
Sada se postavlja pitanje zašto do sada nije bilo krivičnih prijava od strane države za pojedince i lovačke saveze koji su iznajmljivali lovišta, zemljišta i čitava poljoprivredna dobra lovno-turističkim agencijama, što našim što stranim?
gubara Srodni članci (po ključnim rečima)
Potkresivanje drveća u Beogradu uništava mladunce ptica...
JKP Gradsko zelenilo Beograd vrši potkresivanje drveća na Bulevaru Kralja Aleksandra u nedopustivo vreme. Platani i topole su idealna mesta za gnezda ptica, jer su visoki i van domašaja ljudi. U ovom periodu ona su puna mladunaca ptica. Medjutim iako je vreme kada je drveće već olistalo i puno soka, a krošnje ukrašene loptastim gnezdima, na Bulevaru se sada gotovo celom dužinom samo može videti obogaljeno drveće, isečeno „do kostiju“ i premazanih „rana“.... JKP Grads...
Životinje u obrazovanju...
Nastavnici prirodnih nauka zagovaraju seciranje u školskoj učionici kao najbolji način podučavanja učenika o životnim procesima jer oni jednostavno nemaju vremena ili sklonosti za prihvatanje nečeg novog..Kada je 1920.g. seciranje bilo uvedeno u obrazovni program mislilo se da će to biti dobro za studije anatomije, fiziologije i teoriju evolucije. U međuvremenu su se usavršene brojne nastavne me...
Ni 15 godina do katastrofe...
Čovečanstvu je ostalo manje od 15 godina da uvođenjem novih tehnologija pokuša da spreči klimatske promene. To se navodi u još neobjavljenom trećem delu izveštaja Ujedinjenih nacija o klimi, čije delove danas citira "Fajnenšel tajms Dojčland". Ukoliko se najkasnije do 2020. godine emisija štetnih gasova suštinski ne smanji, zagrevanje zemljine kugle dostići će takve razmere da promene više neće biti moguće.Berlin -- Čovečanstvu je ostalo manje od 15 godina da uvođenjem novih tehnologija pokuša d...
U Srbiji iščezlo devet životinjskih vrsta...
U Srbiji je iščezlo devet životinjskih vrsta, a beloglavi sup je poslednja vrsta orla, čistača prirode, koja se održala kod nas a na celom Balkanu jedino se u Srbiji broj tih ptica povećava. Pre deset godina smo mislili da ćemo izgubiti beloglavog supa, ali smo ga ipak sačuvali, i na celom Balkanu ta vrsta je najbrojnija u Srbiji, rekao je Tanjugu Saša Marinković, direktor Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković". Beloglavi sup naseljava kanjon reke Trešnjice, klisure Uv...
Reagovanja: I kenguri će platiti danak...
[b]U susret Drugom Festivalu specijaliteta od belih bubrega[/b]U jednim našim poznatim i priznatim novinama mogao se ovih dana pročitati članak pod zvučnim nazivom ’’I kenguri će platiti danak’’, pomislio bi čovek da je u pitanju neki ekološki tekst o zaštiti i pravima životinja, ali da to nije u pitanju shvatite kad pročitate nadnaslov ’’U susret drugom Festivalu specijaliteta od belih bubrega’’.[b]U susret Drugom Festivalu specijaliteta od belih bubrega[/b] U jednim našim poznatim i priznatim ...
