Saopštenja
Kako prenose novine Danas, Dnevnik i Glas javnosti:” Napad gubara na šume valjevskog kraja, koji se proširio na voćnjake i povrtnjake, ravan je katastrofi, tvrde nadležni u Kolubarskom okrugu. Seljaci i stručnjaci sa ovog područja kažu da je "potpun golobrst" vidljiv na oko 1.200 hektara, a "delimičan" na gotovo 2.000 hektara šuma, voćnjaka, jagodnjaka i povrtnjaka.”

Šta se ustvari dešavalo? Prema podacima preduzeća “Srbijašume”, gubari su položili jaja na blizu 150.000 hektara naših šuma. Nisu bile pošteđene ni šume Fruške gore. Zahvaljujući velikom broju sitnih duguljastih dlačica, gusenica gubara se okači o paučinastu nit, sa koje je skine vetar.

U zavisnosti od jačine strujanja vazduha, gusenica gubara može leteti i nekoliko desetina kilometara pre nego što se ponovo prizemi. Omiljena hrana ovih insekata je hrastov list, ali sve više napadaju i bagrem, topolu i sve vrste drvenastog voća Opasne štetočine napadaju jabuku, šljivu, trešnju, dunju, vinovu lozu, a manje krušku, orah i dud.

Gusenice, hraneći se, potpuno uništavaju lisnu masu. Usled golobrsta u šumama se smanjuje prirast stabala, a u voćnjacima dolazi do gubitka prinosa i smanjene rodnosti sledeće godine. Ukoliko se golobrst nastavi i sledeće godine, može doći do sušenja stabala.

Po rečima Dr Vojislava Vasića, direktora Prirodnjačkog muzeja, i jednog od najvećih stručnjaka za ptice na području Balkana:
“ Trenutna situacija govori o potpunom poremećaju prirodnog sistema. Kada se priroda pusti na miru populacije različitih životinjskih vrsta kontrolišu jedna drugu. Međutim, sada je takvo stanje, da populacije više nisu vitalne i sistem uzajamne kontrole je potpuno poremećen.

Kada se ptice i druge ugrožene životinje, masovno uništavaju dolazi do toga da se prirodni mehanizam jednostavno pokvari. Treba da se naglasi da napad gubara nije prirodna nepogoda već neprirodna.

Čovek pokušava to da sanira i interveniše skupim i otrovnim sredstvima, što takođe ima svoje posledice. Većina gusenica se od ptica štiti tako što gomila koncentraciju gorkih tanina iz lišća. Zbog toga one ptice koje jedu gusenice tako tempiraju svoje gnežđenje da hrane svoje mladunce u rano proleće kada je niska koncentracija tanina. Ovde nije toliko reč o direktnom lancu ishrane već o slici potpuno porušenog ekosistema u kome učestvuje čitav niz različitih životinjskih i biljnih vrsta.“


Država se žali na privatne vlasnike šuma jer ne učestvuju u akcijama suzbijanja ove pošasti. Protiv onih koji nisu preduzeli mere zaštite podnete su krivične prijave.
Sada se postavlja pitanje zašto do sada nije bilo krivičnih prijava od strane države za pojedince i lovačke saveze koji su iznajmljivali lovišta, zemljišta i čitava poljoprivredna dobra lovno-turističkim agencijama, što našim što stranim?

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 527 48
Životinje s ličnošću... Znamo da su naša braća i sestre i rođaci ličnosti – ponekad vrlo nezgodne. Naučnici su nedavno otkrili da su pojedinačne razlike u temperamentu rasprostranjene u životinjskom carstvu, dosežući čak do pauka, ptica, miševa, lignji, pacova i svinja     Naučnici su nedavno otkrili da su pojedinačne razlike u temperamentu rasprostranjene u životinjskom carstvu, dosežući čak do pauka, ptica, miševa, lignji, pacova i svinja   Učenje od malena Znamo da su naša braća i...
Com Content 201 48
Eksperimenti nad životinjama... U mnogim slučajevima, ispitivanja na životinjama ne samo da štete životinjama i rasipaju novac; već ona škode i ubijaju i ljude.. sadistički skandalVivisekcija, tj. praksa izvođenja eksperimenata na životinjama, započela je posle uvođenja religioznih zabrana protiv seciranja ljudskog tela. Kada su religijske vođe najzad ukinuli te zabrane, već je bilo prekasno - vivisekcija je već uvedena u medicinske i edukacione ustanove. Procene o broju životinja ...
Com Content 109 48
Veliki duhovi svog vremena o jedenju mesa (4. deo)... Karlhajnc Dešner (*1924), Doktor filozofije, istoričar, istraživač književnosti, filozof i više puta nagrađivani autor:''Jelovnik - najkrvaviji list hartije koji ispisujemo.''''Prema životinji je čovek zločinac iz navike.''''Moralne dileme kada je u pitanju teleće pečenje? Vaspitači ih nemaju.Pravna nauka takođe. Ni teologija koja se bavi pitanjima morala. Nihiljade drugih moralista. Možda ih tele ima?''Teodor Hojs, 1. predsednik SR Nemačke:''Što pre naša omladina nauči da svaku grubost prema ži...
Com Content 1537 48
V oznaka u Srbiji... Udruženje "Sloboda za životinje" dobilo je pravo da zastupa standardizovanu evropsku vegetarijansku oznaku čija svrha je lakše prepoznavanje vegetarijanskih proizvoda i usluga. O tome više možete pročitati ovde, kao i na sajtu V oznake.     Udruženje "Sloboda za životinje" dobilo je pravo da zastupa standardizovanu evropsku vegetarijansku oznaku čija svrha je lakše prepoznavanje vegetarijanskih proizvoda i usluga. O tome više možete pročitati ovde, kao i na saj...
Com Content 390 48
Srbija i klimatske promene... Stručno i sistematsko praćenje adaptivnih mera na globalne klimatske promene u Srbiji još ne postoji, pa ni u zaštiti poljoprivrede. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dragutin Mihajlović je na prvom nacionalnom skupu o očekivanim klimatskim promenama u Vojvodini, u Novom Sadu, rekao da na nivou države "ne postoji model ponašanja u situacijama velikih klimatskih promena".  NOVI SAD, 5. septembar 2007 - Stručno i sistematsko praćenje adaptivnih mera na globalne klimatske promene...

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Životinje s ličnošću

Detaljnije »