Saopštenja

Udruženje "Sloboda za životinje" poslalo je nadležnima primedbe na Nacrt zakona o divljači i lovstvu, kojim Lovački savez Srbije i sva lovačka udruženja i dalje zadržavaju mnogostruko veća prava nego sva ostala udruženja u okviru nevladinog sektora.

Ministarstvo zaštite životne sredine i prostorno planiranje
Ministru dr Oliveru Duliću

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Ministru dr Saši Draginu

Radnoj grupi za izradu nacrta Zakona o divljači i lovstvu

Predsedniku Radne grupe za izradu nacrta Zakona o divljači i lovstvu, gosp. Aleksandru Radosavljeviću

Bili smo u prilici da pregledamo „Zaključke u vezi radne verzije Nacrta Zakona o divljači i lovstvu“ koje vam je uputio Lovački savez Srbije 30. 06. Po tome se vidi da  taj Savez ima ekskluzivno pravo na kreiranje Nacrta zakona i pravovremeno informisanje o njegovom donošenju. I tu je izgleda prisutna dosadašnja tradicija, u kojoj su lovci sa svojim privatnim firmama za prodaju mesa divljači i organizovanja tura sa stranim lovcima, među najznačajnijima faktorima pri donošenju ovog zakona. Pri svemu tome udruženja za zaštitu životinja i prirode, kao što je na primer udruženje „Sloboda za životinje“, nisu ni jednom rečju pozvana niti upućena u dešavanja u vezi sa Nacrtom ovog zakona.

U zaključcima lovci traže očuvanje lovstva na građanskim osnovama.
Naše pitanje upućeno vama je da li vi kao radna grupa uzimate u obzir građanska prava i onih građana koji su protiv lova, protiv proganjanja i ubijanja životinja na najbrutalniji način po šumama i poljima naše zemlje? Da li uzimate u obzir da smo mi takođe građani  kojima očigledno uskraćujete Ustavna prava data svakom građaninu Srbije – svaki put kada donošenje zakona i na kraju i naša nacionalna blaga divljih životinja dajete na raspolaganje isključivo lovcima?

Drugo pitanje takođe upućeno vama je: sa kojim pravom nekim udruženjima građana i njihovim savezima dajete više prava nego drugim udruženjima? Dok udruženja građana u Srbiji nemaju nikakva prava, plaćaju porez za sve a nemaju prava ni da prodaju ono što stvore od svojih oporezovanih sredstava – dotle oni koji se pozivaju na brutalnu tradiciju gazduju i sa divljači i sa šumama i poljima na gotovo celoj teritoriji Srbije! Možda je pitanje jasnije sa sledećom formulacijom: da li vi smatrate da smo mi pravna građanska država demokratskog uređenja, kada se donose ekskluzivni zakoni koji imaju za cilj da posebnim grupacijama daju posebne privilegije???

Lovački savez se poziva na nekakva svoja prava koje prisvaja jer je lov deo istorije i kulturne tradicije – tj. traže uređenje lovstva u skladu ne sa Ustavnim pravima već sa tradicijom!!!

Mi se samo u jednom slažemo:  lov jeste deo istorije – i kao takav trebalo bi da ide u muzeje, a budućnost treba da se preda na negu onima koji su protiv ubijanja i mučenja životinja i protiv skrnavljenja prirode.

Da vas podsetimo: i kanibalizam je negde bila tradicija – ali sada se ljudi zgražavaju nad njim, i robovanje crnih ljudi pod belcima je bila tradicija – sada je to bar u zakonima prevaziđeno, nekada su i žene bile robovi muškaraca a danas su bar na papiru i u zakonima ravnopravne.

Lovačke organizacije i lovce treba brisati iz Zakona o divljači. Priča s kojom lovci „čuvaju“ divljač kao prirodno bogatstvo, bez osnova je tj. predstavlja u suštini laž. Dokaz za to je npr. populacija mrkih medveda koja je sa naših prostora potpuno istrebljena dok je u susednoj Rumuniji njihov broj oko 1700... Dosadašnji način funkcionisanja lovačkih organizacija (odokativna procena broja divljih životinja i nikad dostavljen blagovremeni izveštaj tačnog broja ulovljenih životinja) i tolerisanje i podrška nadležnih ministarstava omogućavala su i to da ministarstva nikada nisu mogla dati tačan broj ni postojeće a ni izlovljene divljači u jednoj godini, što je inače praksa svuda u svetu.

1. Protiv smo formulacija da je „divljač“ svojina Republike Srbije i da RS daje tu svojinu na raspolaganje i upravljanje lovcima, kao i njihovim privatnim firmama. „Divljač“ bi trebalo da bude svojina i bogatstvo svih građana Republike Srbije. Shodno tome udruženja za zaštitu prirode i životinja imaju jednaka prava na to da im RS daje na raspolaganje da upravljaju i neguju naša prirodna bogatstva.
2. Protiv smo ograđivanja lovišta.
3. Protiv smo naziva divljač za divlje životinje jer se njime želi udaljiti od čoveka misao da je u pitanju život jedinke koja oseća patnju i bol, i želi se postići gledište da je u pitanju  nešto sa čim se stiče materijalna korist.
4. Protiv smo davanja lovcima ekskluzivnog prava gazdovanjem područjima RS koja se nazivaju lovištima.
5. Protiv smo ograđenih terena za obuku lovačkih pasa – jer se tu ne radi ni o kakvom „usavršavanju“  urođenih osobina već naprotiv o degradaciji jer se podstiče razvijanje agresivnosti kod pasa koja ima za cilj uznemiravanje, napad na divlje životinje i često i potpuno rastrzanje divljih životinja do smrti. Kasnije odbačeni lovački psi ili oni koji su se izgubili ili pobegli od lovaca, predstavljaju veliku opasnost po divlje životinje.
6. STROGO SMO PROTIV FARMI DIVLJAČI . To je nedopustivo u vremenu kada su UN objavile podatke o štetnom uticaju masovnih uzgoja stoke na globalno otopljenje, po kome se vidi da je taj uticaj na drugom mestu po ukupnom zagađenju – čak većem od celokupnog transporta na Zemlji – u tom istom vremenu umesto smanjenja masovnih uzgoja stoke ovim zakonom se otvaraju nova masovna uzgajališta. Takođe se izaziva nesnosna patnja živim bićima kojima je osećaj slobode i kretanja više nego esencijalna potreba. Ovo je nedopustivo i zahtevamo zabranu farmi divljači. U protivnom očekujte stalne proteste našeg udruženja i svih srodnih udruženja iz okolnih zemalja i Evrope.
7. Lov nije zaštita divljih životinja! To je najobičnija laž. Lov je proganjanje, mučenje i ubijanje životinja od strane predatora (lovaca), koji ne koriste svoje biološke osobine već ubojita i razorna sredstva.
8. U Zaključcima LS i predlogu nacrta zakona o lovstvu  koga imamo na raspolaganju stoji rečenica koja zvuči šizofreno s obzirom na činjenicu da lov po svojoj prirodi to i jeste: Zabranjeno je proganjati, zlostavljati, povređivati i uznemiravati divljač.

To dokazuju i definicije LS. „Krvoslednik je lovački pas, koji se upotrebljava za traženje ranjene divljači”. Ili – “Gonič je lovački pas, koji divljač pronalazi, diže je i duže vremena glasno goni”. Ili – „Lov goničima je način lova, pri kojem učestvuju najmanje tri lovca, odnosno žene lovci /u daljem tekstu: lovac/ sa najmanje jednim lovačkim psom, koji divljač dižu i glasno gone, tako da je teraju prema lovcima na stajalištima”, ili: „Pogon je način lova, gde se više hajkača, sa ili bez pasa, u redu jedan do drugog, glasno pomeraju preko površine, tako da teraju divljač prema lovcima na stajalištima”; ili:”“ Hajkač odnosno hajkačica /u daljem tekstu: hajkač/ je osoba koja divljač prigoni prema lovcima.”

9. Među predlozima koji takođe zvuče šizofreno je i rečenica iz predloga člana 7: „Zabranjeno je hvatanje i držanje divljači u zarobljeništvu ili zatvorenom ograđenom prostoru“. Pitamo se kome je namenjena ta zabrana kada upravo ovim zakonom to isto lovci žele sebi to da legalizuju.
10. Protiv smo prometa trofejne divljači jer se ubijaju najlepši i najvitalniji primerci, čim se nanosi primarna biološka šteta životinjskim vrstama,  radi zadovoljstva i hobija privilegovanih.

Evo definicije LS: - Vrhunski trofej divljači je trofej ocenjen sa većim brojem bodova, od najjačeg evidentiranog trofeja, (prvaka) pojedine vrste divljači u Republici Srbiji.

11. Protiv smo odstrela pasa i mačaka u lovištima već za njihovo hvatanje uz pomoć anestetičkih sredstava i smeštanje u azil gde treba da se sterilišu i vakcinišu a LS bi mogao organizovati i njihovo udomljavanje među svojim brojnim članstvom.
12. Izričito smo protiv finansiranja i dodele bespovratnih sredstava za programe osnivanja uzgajališta divljači. Ta sredstva treba da se dodeljuju organizacijama koja se ne bave eksploatacijom prirode i životinja, već njihovom zaštitom i stvarnim očuvanjem.
13. Protiv smo lova na područjima Nacionalnih parkova, rezervata prirode i na područjima privatnih svojina ljudi koji se izjašnjavaju protiv lova jer se tako krši njihovo Ustavno pravo. U svim normalnim zemljama je nezamislivo da je u nacionalnim parkovima i rezervatima dozvoljen lov, jer ako se u njima lovi - gubi se smisao njihovog postojanja.

Nadamo se da ćete sve ovo uzeti u obzir, i da ćete nas blagovremeno obaveštavati o Nacrtu zakona koga bude donelo Ministarstvo da bi nam dali mogućnost koja nam  zakonom pripada da na vreme reagujemo  javnim raspravama.