Saopštenja

U Prirodnjačkom muzeju na Kalemegdanu je 19.februara otvorena veoma zanimljiva izložba. Izložba postavlja neka jednostavna, ali bitna, pitanja za sve nas. Da li možemo da živimo u miru sa velikim i opasnim zverima?

velike zveri
Foto galerija: Izložba "Suživot sa velikim zverima" >>


U početku ne znam o kojim se to zverima govori? Da li uopšte u Srbiji ima zveri? Da, ima, ali veoma malo, ljudi su ih skoro istrebili. Reč je o medvedima, vukovima, risevima, šakalima i žderavcima. S obzirom da smo mi, ljudi, veći i opasniji predatori od njih – mi smo ih pobedili, čak i skoro istrebili. Tako se na izložbi može saznati da u Evropi, a i u Srbiji,  ima još mnogo straha i predrasuda prema ovim životinjama. Ljudi su se plašili od ovih životinja i taj strah su razrešili tako što što su ih nemilice ubijali. I tako su u Evropi ove životinje skoro istrebljene. A onda se shvatilo da ovi predatori, kao deo prirodnog lanca, imaju itekako važnu ulogu i da smo u svom neznanju opet napravili haos. Zato su u nekim evropskim zemljama otpočeli sa naseljavanjem i razmnožavanjem pojedinih područja sa nekim od ovih zveri, i do sada se postižu dobri rezultati. Danas su najveće naseobine mrkih medveda na Karpatima, Baltiku, Skandinaviji i Dinarskom području; riseva na Karpatima, Baltiku, Skandinaviji i Pirinejima; vukova na Karpatima, Baltiku, Pirinejima i Dinarskom području, a žderavaca ima samo u Skandinaviji, Finskoj i Rusiji.

velike zveri
Foto galerija: Izložba "Suživot sa velikim zverima" >>



A kakvo je stanje kod nas? U Srbiji se procenjuje da ima oko 60 mrkih medveda (uglavnom u zapadnoj Srbiji i na Kosmetu), mada neki strani uzvori tvrde da ih ima samo desetak. Zaštićeni su samo u Vojvodini. Riseva ima najviše 60-tak primeraka i on je trajno zaštićen. Vukova ima oko 800 primeraka i žive svuda u Srbiji, sem u Vojvodini i Šumadiji. Šakali žive u istočnoj Srbiji i ima ih oko 2000.

Evidentno je da su najveće naseobine ovih životinja na Karpatima, Baltiku i uu Skandinaviji, dok su u ostalim deovima Evrope skoro istrebljene. Međutim, neke zemlje kao Španija, nordijske zemlje i Italija promišljeno uvoze životinje i naseljavaju ih u velikim šumama i to se pokazalo kao dobar način. I kod nas je resorno Ministarstvo za zaštitu životne sredine otpočelo 2007.godine sa aktivnostima na zaštiti naših autohtonih vrsta – medveda, vuka i risa. U tom kontekstu je izvedeno i nedavno oduzimanje medveda od Roma kod nas i čuvanje u azilu u Bugarskoj dok se ne izgradi odgovarajući azil za medvede i u Srbiji.  Ovo su ohrabrujuće vesti za sve nas.

Osnovni razlog za smanjivanje broja ovih životinja je što se raspoloživi životni prostor za njih smanjuje zbog širenja ljudskih naselja; ljudi krče šume radi izgradnje naselja i pašnjaka za stoku, a to direktno dovodi do susreta pa i sukoba sa divljim životinjama. Mi, kao veći predatori, pobeđujemo, a broj životinja se zato smanjuje. Problem se još i povećava ubijanjem životinja od strane lovaca i krivolovaca.  Pa šta raditi?

Stručnjaci predlažu da se planski upravlja populacijom životinja, da se smanje susreti životinja i ljudi u najvećoj meri, da se vrši preventiva i da se kompenzuju štete od ovih životinja, da se grade prihvatilišta za njih, da se spreči krivolov, da se grade staze za prolaz životinja preko veštačkih prepreka itd.

Osnovno je pitanje, da li mi, kao bića koji smo privremeno na ovoj Zemlji, imamo pravo da ugasimo ove životinjske vrste zbog nekog našeg malog, parcijalnog, interesa,- da zbog toga one trajno nestanu. Evidentno je da to ne smemo da dozvolimo ni za jednu vrstu, pa ni za zveri! To su veličanstvene životinje - intelegentne, lukave,snažne, brze, moćne. Moramo nekako organizovati suživot sa njima, da im se i dalje izdaleka divimo i da imamo strahopoštovanje prema njima. One su čudo prirode i kao takve ih moramo poštovati i čuvati. Mi moramo biti čuvari i zaštitnici prirode i svih životinja, to nam je zadatak i uloga, kao vrsti na vrhu prirodnog lanca.   

Na izložbi se može videti npr. kakav je odnos vukova i pasa; kako se neke zemlje bore da zaštite životinje, kako se na severu ljudi bore da zaštite irvase od žderavaca i riseva. Na izložbi ima puno prelepih fotografija a i dobrih objašnjenja. Trebate je neizostavno posetiti. Na Kalemegdanu će biti do 15.marta a posle ide u druge gradove.   

Dragan Milovanović
23.2.2009g.


Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1658 48
Još jedan pokušaj ubistva keruše Mile... Dva psa porodice Čarnić iz Jajinaca, koja je u januaru usvojila osakaćenu kerušu Milu, uginula su u teškim mukama nakon što ih je nepoznata osoba otrovala jakim pesticidom kreozanom. Treći pas je nestao, a keruša Mila preživela je samo zahvaljujući tome što zbog proteza na nogama ne može da trči po dvorištu u koje je otrov bačen. Surovi napadač pre tri dana rasuo je kreozan širom dvorišta i ulice gde živi porodica Čarnić. Istog dana usledio je jeziv prizor. Beživotno telo jednog od ukupno četvo...
Com Content 222 48
Veggies... Verovatno ste se zapitali gde se mogu naći podaci o aktivnostima udruženja za zaštitu životinja i kako izgledaju njihove akcije. Na ovom sajtu, doduše engleskom, naći ćete iscrpne informacije o svemu tome.www.veggies.org.uk/calendar.htmVerovatno ste se zapitali gde se mogu naći podaci o aktivnostima udruženja za zaštitu životinja i kako izgledaju njihove akcije.Upravo na ovom sajtu, doduše engleskom, naći ćete iscrpne informacije o svemu ovome, i još mnogo više, prateći adrese linkova koji su ov...
Com Content 512 48
Vojvodina je najmanje pošumljena regija u Evropi... I pored odličnih uslova za razvoj mnogih šumskih vrsta drveća, Vojvodina je najmanje pošumljena, a time i najugroženija regija u Evropi. Standardi pošumljenosti EU su oko 41% a prema podacima iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo opštine Bačka Topola, Kula, Mali Iđoš, Bački Petrovac, Vrbas, Srbobran, Temerin, Inđija, Stara Pazova, Kikinda, Žitište i Plandište imaju stepen pošumljenosti ispod jedan odsto! Sa vojvođanskog tla godišnje nestaje sloj od 2,5 centimet...
Com Content 3 48
Linkovi Udruženja... Ovde mozete pogledati Linkove Udruženja>>   Svet PETA BUAV WSPA WHO Nemačka Freiheit fuer tiere Das Brennglass Heimat fuer tiere Slovenija Osvoboditev zivali Hrvatska Prijatelji zivotinja- Glas zivotinja- Zivot- Srbija Prava za zivotinje- Zavod za zastitu prirode-   ...
Com Content 1684 48
Apel protiv Božićnog klanja životinja... Udruženje Sloboda za životinje uputilo je pismo sa posterom u prilogu, Patrijarhu Srpske Pravoslavne crkve Irineju povodom predstojećih Božićnih praznika. Božićni post koji traje 40 dana sigurno je doprineo smanjenju patnje i ubijanja nekih vrsta životinja, riba  sigurno ne, a i one su osećajna bića. Ali posle svakog Božićnog posta, pred sam Božić, kao i na taj dan, počinje masovno klanje životinja, pre svega njihovih mladunaca. Citat iz pisma: „Božić je za životinje brutalni praznik klanja...

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Još jedan pokušaj ubistva keruše Mile

Detaljnije »