Saopštenja

U Prirodnjačkom muzeju na Kalemegdanu je 19.februara otvorena veoma zanimljiva izložba. Izložba postavlja neka jednostavna, ali bitna, pitanja za sve nas. Da li možemo da živimo u miru sa velikim i opasnim zverima?

velike zveri
Foto galerija: Izložba "Suživot sa velikim zverima" >>


U početku ne znam o kojim se to zverima govori? Da li uopšte u Srbiji ima zveri? Da, ima, ali veoma malo, ljudi su ih skoro istrebili. Reč je o medvedima, vukovima, risevima, šakalima i žderavcima. S obzirom da smo mi, ljudi, veći i opasniji predatori od njih – mi smo ih pobedili, čak i skoro istrebili. Tako se na izložbi može saznati da u Evropi, a i u Srbiji,  ima još mnogo straha i predrasuda prema ovim životinjama. Ljudi su se plašili od ovih životinja i taj strah su razrešili tako što što su ih nemilice ubijali. I tako su u Evropi ove životinje skoro istrebljene. A onda se shvatilo da ovi predatori, kao deo prirodnog lanca, imaju itekako važnu ulogu i da smo u svom neznanju opet napravili haos. Zato su u nekim evropskim zemljama otpočeli sa naseljavanjem i razmnožavanjem pojedinih područja sa nekim od ovih zveri, i do sada se postižu dobri rezultati. Danas su najveće naseobine mrkih medveda na Karpatima, Baltiku, Skandinaviji i Dinarskom području; riseva na Karpatima, Baltiku, Skandinaviji i Pirinejima; vukova na Karpatima, Baltiku, Pirinejima i Dinarskom području, a žderavaca ima samo u Skandinaviji, Finskoj i Rusiji.

velike zveri
Foto galerija: Izložba "Suživot sa velikim zverima" >>



A kakvo je stanje kod nas? U Srbiji se procenjuje da ima oko 60 mrkih medveda (uglavnom u zapadnoj Srbiji i na Kosmetu), mada neki strani uzvori tvrde da ih ima samo desetak. Zaštićeni su samo u Vojvodini. Riseva ima najviše 60-tak primeraka i on je trajno zaštićen. Vukova ima oko 800 primeraka i žive svuda u Srbiji, sem u Vojvodini i Šumadiji. Šakali žive u istočnoj Srbiji i ima ih oko 2000.

Evidentno je da su najveće naseobine ovih životinja na Karpatima, Baltiku i uu Skandinaviji, dok su u ostalim deovima Evrope skoro istrebljene. Međutim, neke zemlje kao Španija, nordijske zemlje i Italija promišljeno uvoze životinje i naseljavaju ih u velikim šumama i to se pokazalo kao dobar način. I kod nas je resorno Ministarstvo za zaštitu životne sredine otpočelo 2007.godine sa aktivnostima na zaštiti naših autohtonih vrsta – medveda, vuka i risa. U tom kontekstu je izvedeno i nedavno oduzimanje medveda od Roma kod nas i čuvanje u azilu u Bugarskoj dok se ne izgradi odgovarajući azil za medvede i u Srbiji.  Ovo su ohrabrujuće vesti za sve nas.

Osnovni razlog za smanjivanje broja ovih životinja je što se raspoloživi životni prostor za njih smanjuje zbog širenja ljudskih naselja; ljudi krče šume radi izgradnje naselja i pašnjaka za stoku, a to direktno dovodi do susreta pa i sukoba sa divljim životinjama. Mi, kao veći predatori, pobeđujemo, a broj životinja se zato smanjuje. Problem se još i povećava ubijanjem životinja od strane lovaca i krivolovaca.  Pa šta raditi?

Stručnjaci predlažu da se planski upravlja populacijom životinja, da se smanje susreti životinja i ljudi u najvećoj meri, da se vrši preventiva i da se kompenzuju štete od ovih životinja, da se grade prihvatilišta za njih, da se spreči krivolov, da se grade staze za prolaz životinja preko veštačkih prepreka itd.

Osnovno je pitanje, da li mi, kao bića koji smo privremeno na ovoj Zemlji, imamo pravo da ugasimo ove životinjske vrste zbog nekog našeg malog, parcijalnog, interesa,- da zbog toga one trajno nestanu. Evidentno je da to ne smemo da dozvolimo ni za jednu vrstu, pa ni za zveri! To su veličanstvene životinje - intelegentne, lukave,snažne, brze, moćne. Moramo nekako organizovati suživot sa njima, da im se i dalje izdaleka divimo i da imamo strahopoštovanje prema njima. One su čudo prirode i kao takve ih moramo poštovati i čuvati. Mi moramo biti čuvari i zaštitnici prirode i svih životinja, to nam je zadatak i uloga, kao vrsti na vrhu prirodnog lanca.   

Na izložbi se može videti npr. kakav je odnos vukova i pasa; kako se neke zemlje bore da zaštite životinje, kako se na severu ljudi bore da zaštite irvase od žderavaca i riseva. Na izložbi ima puno prelepih fotografija a i dobrih objašnjenja. Trebate je neizostavno posetiti. Na Kalemegdanu će biti do 15.marta a posle ide u druge gradove.   

Dragan Milovanović
23.2.2009g.


Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 461 48
Kula: Životinje stradaju u kanalu... Poslednjih dana kod Kule u kanalu DTD stradalo dvadesetak srna i srndaća i nekoliko desetina zečeva, lisica i ptica.Predstavnici Lovačkog društva "Fazan" su zatražili od korisnika hidro-meliracionog sistema, koji je u nadležnosti JVP "Vode Vojvodine", da na obe obale kanala postave zaštitnu ogradu, jer životinje po foliji klize, tako da kad upadnu u vodu, više ne mogu da izađu na kopno.  Veliki bački kanal, najzagađeniji vodotok u Evropi - ovde doduše još ima kakvog-takvo...
Com Content 354 48
PTICJI EXIT 2007 - I PTICAMA TREBA DOM... Tokom EXIT 07 Festivala, od 12. do 15. jula 2007.godine, Ptičji Exit je organizovala kompanija Lush Cosmetics u saradnji sa NIDSB Josif Pančić iz Novog Sada. Grupa od 50 mladih ljudi je pravila i postavljala kućice za ptice na prostoru EXIT kampa i na Petrovaradinskoj tvrđavi.Tokom EXIT 07 Festivala, od 12. do 15. jula 2007.godine, Ptičji Exit je organizovala kompanija Lush Cosmetics u saradnji sa NIDSB Josif Pančić iz Novog Sada. Grupa od 50 mladih ljudi je pravila i postavljala kućice za ptice...
Com Content 1555 48
UN: Jedite manje mesa, spasite planetu... Svet mora da se prebaci na većinski vegetarijansku ishranu kako bi imao šanse da izdrži klimatske promene, navodi se u novom izveštaju Ujedinjenih nacija, prenosi "Telegraf". Grupa međunarodnih naučnika saopštila je da je najveći uzrok emisije štetnih gasova proizvodnja hrane i korišćenje fosilnih goriva. Međutim, dok se upotreba uglja i nafte može postepeno zameniti obnovljivim energetskim izvorima, poput vetra i sunčeve energije, svet će uvek morati da jede. Kako svetska populacij...
Com Content 575 48
Izlovljavanje velikih predatora znači ubijanje svih ostalih životinja!... Nekada su ljudi živeli u pećinama i posmatrali iz njih opasni svet pun zveri. Danas zveri žive u malim uništenim ekosistemima i u kavezima, posmatrajući opasan svet pun ljudi. Nekada su se ljudi pitali možemo li živeti sa zverima, a sada pitanje glasi: možemo li (pre)živeti bez njih? Upravo lovci tamane predatore nazivajući ih „štetočinama“. Međutim, ne samo da oni sami ne mogu preuzeti njihovu regulativnu ulogu u prirodi, nego selektivnim lovom vrsta koje nazivaju „štetnima“ remete vrlo osetlji...
Com Content 1484 48
Morsko prase dobija advokata... Ako građani Švajcarske većinski kažu „da” na martovskom referendumu, kućni ljubimci i domaće životinje u ovoj zemlji dobiće svoje advokate. Svaki švajcarski kanton će biti dužan da imenuje advokata koji će pred sudom štititi prava životinja, javio je londonski list „Telegraf”. Izvor: Politika [objavljeno: 02.02.2010]    Ako građani Švajcarske većinski kažu „da” na martovskom referendumu, kućni ljubimci i domaće životinje u ovoj zemlji do...

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Kula: Životinje stradaju u kanalu

Detaljnije »