Saopštenja

U Prirodnjačkom muzeju na Kalemegdanu je 19.februara otvorena veoma zanimljiva izložba. Izložba postavlja neka jednostavna, ali bitna, pitanja za sve nas. Da li možemo da živimo u miru sa velikim i opasnim zverima?

velike zveri
Foto galerija: Izložba "Suživot sa velikim zverima" >>


U početku ne znam o kojim se to zverima govori? Da li uopšte u Srbiji ima zveri? Da, ima, ali veoma malo, ljudi su ih skoro istrebili. Reč je o medvedima, vukovima, risevima, šakalima i žderavcima. S obzirom da smo mi, ljudi, veći i opasniji predatori od njih – mi smo ih pobedili, čak i skoro istrebili. Tako se na izložbi može saznati da u Evropi, a i u Srbiji,  ima još mnogo straha i predrasuda prema ovim životinjama. Ljudi su se plašili od ovih životinja i taj strah su razrešili tako što što su ih nemilice ubijali. I tako su u Evropi ove životinje skoro istrebljene. A onda se shvatilo da ovi predatori, kao deo prirodnog lanca, imaju itekako važnu ulogu i da smo u svom neznanju opet napravili haos. Zato su u nekim evropskim zemljama otpočeli sa naseljavanjem i razmnožavanjem pojedinih područja sa nekim od ovih zveri, i do sada se postižu dobri rezultati. Danas su najveće naseobine mrkih medveda na Karpatima, Baltiku, Skandinaviji i Dinarskom području; riseva na Karpatima, Baltiku, Skandinaviji i Pirinejima; vukova na Karpatima, Baltiku, Pirinejima i Dinarskom području, a žderavaca ima samo u Skandinaviji, Finskoj i Rusiji.

velike zveri
Foto galerija: Izložba "Suživot sa velikim zverima" >>



A kakvo je stanje kod nas? U Srbiji se procenjuje da ima oko 60 mrkih medveda (uglavnom u zapadnoj Srbiji i na Kosmetu), mada neki strani uzvori tvrde da ih ima samo desetak. Zaštićeni su samo u Vojvodini. Riseva ima najviše 60-tak primeraka i on je trajno zaštićen. Vukova ima oko 800 primeraka i žive svuda u Srbiji, sem u Vojvodini i Šumadiji. Šakali žive u istočnoj Srbiji i ima ih oko 2000.

Evidentno je da su najveće naseobine ovih životinja na Karpatima, Baltiku i uu Skandinaviji, dok su u ostalim deovima Evrope skoro istrebljene. Međutim, neke zemlje kao Španija, nordijske zemlje i Italija promišljeno uvoze životinje i naseljavaju ih u velikim šumama i to se pokazalo kao dobar način. I kod nas je resorno Ministarstvo za zaštitu životne sredine otpočelo 2007.godine sa aktivnostima na zaštiti naših autohtonih vrsta – medveda, vuka i risa. U tom kontekstu je izvedeno i nedavno oduzimanje medveda od Roma kod nas i čuvanje u azilu u Bugarskoj dok se ne izgradi odgovarajući azil za medvede i u Srbiji.  Ovo su ohrabrujuće vesti za sve nas.

Osnovni razlog za smanjivanje broja ovih životinja je što se raspoloživi životni prostor za njih smanjuje zbog širenja ljudskih naselja; ljudi krče šume radi izgradnje naselja i pašnjaka za stoku, a to direktno dovodi do susreta pa i sukoba sa divljim životinjama. Mi, kao veći predatori, pobeđujemo, a broj životinja se zato smanjuje. Problem se još i povećava ubijanjem životinja od strane lovaca i krivolovaca.  Pa šta raditi?

Stručnjaci predlažu da se planski upravlja populacijom životinja, da se smanje susreti životinja i ljudi u najvećoj meri, da se vrši preventiva i da se kompenzuju štete od ovih životinja, da se grade prihvatilišta za njih, da se spreči krivolov, da se grade staze za prolaz životinja preko veštačkih prepreka itd.

Osnovno je pitanje, da li mi, kao bića koji smo privremeno na ovoj Zemlji, imamo pravo da ugasimo ove životinjske vrste zbog nekog našeg malog, parcijalnog, interesa,- da zbog toga one trajno nestanu. Evidentno je da to ne smemo da dozvolimo ni za jednu vrstu, pa ni za zveri! To su veličanstvene životinje - intelegentne, lukave,snažne, brze, moćne. Moramo nekako organizovati suživot sa njima, da im se i dalje izdaleka divimo i da imamo strahopoštovanje prema njima. One su čudo prirode i kao takve ih moramo poštovati i čuvati. Mi moramo biti čuvari i zaštitnici prirode i svih životinja, to nam je zadatak i uloga, kao vrsti na vrhu prirodnog lanca.   

Na izložbi se može videti npr. kakav je odnos vukova i pasa; kako se neke zemlje bore da zaštite životinje, kako se na severu ljudi bore da zaštite irvase od žderavaca i riseva. Na izložbi ima puno prelepih fotografija a i dobrih objašnjenja. Trebate je neizostavno posetiti. Na Kalemegdanu će biti do 15.marta a posle ide u druge gradove.   

Dragan Milovanović
23.2.2009g.


Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 299 48
Ptičja kuga u Srbiji!... Ptičja kuga, bolest živine slična ptičjem gripu, pojavila se u Srbiji! Do sada ubijeno ili umrlo ukupno 4. 277 kokošaka! Poslednji slučajevi zaražene živine bili su u Malom Crniću kod Požarevca. Oboleva domaća živina, a simptomi su vrlo slični ptičjem gripu..Ptičja kuga, bolest živine slična ptičjem gripu, pojavila se u Srbiji! Do sada ubijeno ili umrlo ukupno 4. 277 kokošaka!BEOGRAD - Ptičja kuga, bolest živine slična ptičjem gripu, ali ne tako opasna po ljude, pojavila se u Srbiji! Do sada je ...
Com Content 417 48
Zlatni muflon za direktora „Srbijašuma“... Lovačka mafija neometano hara Srbijom (2)Nekada najbogatije lovište u bivšoj Jugoslaviji prvo je opustošeno pomorom, a zatim i nekontrolisanim odstrelom više stotina grla plemenite divljači. Od 30 lovočuvara u lovištima Negotinske Krajine ostala su samo trojica da bi lovački mafijaši mogli da rade šta hoće, tvrdi penzionisani šef šumske uprave. U lovištima Negotinske Krajine „Deli Jovan“, „Vratna“, „Miroč“, „Alija“ i „Štrbac“, po popisu divljači od 31. marta 2000. g...
Com Content 486 48
Jirgen Faulman je slobodan!... Nakon tri meseca iza rešetaka, austrijski aktivisti za dobrobit životinja su oslobođeni i vraćeni njihovim prijateljima i porodicama. Direktor internacionalnih kampanja organizacije ''Četiri šape'', Jirgen Faulman (Jürgen Faulmann) je jedan od njih. ''Četiri šape'' pozdravljaju odluku višeg javnog tužioca. Međutim, nekoliko pitanja traže odgovore.''Kraj boravka u istražnom zatvoru označava kraj izrugivanja pravde. Sada nam je potrebna istraga kako je tako nešto moglo da se desi.'', kaže Helmut D...
Com Content 165 48
Krava... Autor: Sergej Aleksandrovich JesenjinIznemogla, ispali zubi Svitak godina na rogovima. Tuko ju je poljak grubi, Na pašnjaku, međ stogovima.Autor: Sergej Aleksandrovich Jesenjin Iznemogla, ispali zubi Svitak godina na rogovima. Tuko ju je poljak grubi, Na pašnjaku, međ stogovima. Duša ne voli zvuke, ni zvona, Miš šuška u nekom kutku strogu. Razmišlja tužne misli ona O telencetu belih nogu. Prva radost - ne vredi nikom, Uzeše majci sina-belca. Na kočevima, pod jasikom, Vetar je nijo kožu telca. ...
Com Content 468 48
Paljevine po njivama, poljima i duž puteva su opasne i po ljude i po životinje!... Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede zbog povećane opsnosti od požara naložila je šumsko-lovnoj inspekciji sprovođenje pojačanih mera nadzora u zaštiti šuma od požara, saopštilo je to ministarstvo. Kažnjavaće se svi koji pale vatre u šumama i u okolini. Do sada je zbog takvih paljevina podneto 111 prekršajnih, krivičnih i prijava za privredni prestup. Brojevi telefona na koje se može prijaviti spaljivanje strnjika su u šumsko-lovnoj inspekciji 063/319-190, u poljoprivrednoj isnpekciji 06...

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Ptičja kuga u Srbiji!

Detaljnije »