Saopštenja

01. 10. - Svetski dan vegetarijanske ishrane,
02. 10. – Svetski dan farmskih životinja i
04. 10. – Svetski dan zaštite životinja


Stočarska industrija - veći krivac za klimatske promene od ukupnog transportnog sektora


Subvencijama naša vlada ono što je loše čini još gorim!

Uzgoj životinja za hranu uz ogromnu potrošnju prirodnih resursa i velike ekološke štete, direktno izaziva i globalno zagrevanje. Usvajanje vegetarijanske ishrane ima veće efekte u smanjivanju globalnog zagrevanja od smanjenja emisije gasova iz automobila ili elektrana.

Goveda Na Farmi

Šta je globalno zagrevanje? Kada Sunce zagreva Zemlju, jedan deo toplote se zadržava iznad površine zemlje pomoću gasova koji čine zemljinu atmosferu. Bez te topote naša planeta bila bi hladno i pusto mesto. Međutim, te toplote je previše i nastalo je globalno zagrevanje. Jedan od gasova koji doprinose zadržavanju prekomerne toplote je ugljen dioksid (CO2) koji uglavnom nastaje sagorevanjem fosilnih goriva, a jedan od najgorih načina njegovog nastajanja je spaljivanje šuma. Seča i paljenje kišnih šuma u Južnoj Americi stvara toliko velike vatre da ih je teško uopste zamisliti. Dok gore kišne šume kako bi se stvorio prostor za stočarske farme, sav CO2 koji se sakupljao u drveću više od 100 godina oslobađa se i leti uvis gde se priključuje ostalim gasovima koji doprinose globalnom zagrevanju. Prema podacima vlada širom sveta, samo ovaj proces izaziva 1/5 sveukupnog globalnog zagrevanja planete.

Temperatura na Zemlji polako raste, tako da se uveliko tope polarne sante leda. Na Antarktiku su temperature u zadnjih 50 godina u proseku porasle za 2,5 stepena i nestalo je 8.000 km2 podvodnih ledenih grebena.

Zbog karakteristika svog probavnog sistema krave ispuštaju užasno puno gasova i prilikom preživanja i podrigivanja. Pri tome oslobađa se gas metan koji daje 25 puta veće efekte u vezivanju toplote od ugljen dioksida. Bakterije u želucu jedne krave proizvedu dnevno 100 litara metana!!! U masovnim uzgojima đubre u gomilama razvija još veću temperaturu i procese raspadanja. Đubriva koja se iznose na njive povećavaju globalno zagrevanje jer proizvode azotne okside, a to su gasovi koji 270 puta efektnije vežu toplotu od CO2. Zemljišta postaju polja hrane za uzgoj stoke za industriju mesa koja je žderac energije, žderac vode i proizvođac gladi za ljude u zemljama ''trećeg sveta''. Gasovi koje proizvode goveda, čine 18% ukupnih svih gasova sa efektom globalnog zagrevanja.

Međutim, uprkos svog tog znanja, sve prognoze govore da konzumacija mesa u zemljama u razvoju i razvijenim zemljama i dalje nezadrživo raste - a vlade gotovo svih evropskih zemalja, pa i naše -  LOŠE CINE JOS GORIM! U odnosu na pedesete godine proizvodnja mesa se povecala čak 5 puta!!! U periodu od 2002 – 2015. godine predviđen je globalni porast potrošnje sa 239 miliona tona do 296 miliona tona, što prati takođe i porast konzumiranja mleka u sličnoj srazmeri. Umesto da se u javnost iznosi istina - vlade svih evropskih zemalja jedva da progovaraju o velikom problemu. U Srbiji se uopšte od strane zvaničnih institucija ne govori o ovome. Pitamo se: Da li su jake stočarske industrije nepremostive brane koje svojim novcem na neki način drže potkupljenima sve odgovorne koji ćute ili je u pitanju to da je zavisnost od jedenja mesa toliko snažna da joj se žrtvuje planeta na kojoj živimo?

Turkey

Evropa podupire stočarsku industriju a Srbija takođe subvencijama koje nudi proizvođačima radi to isto. Ovakvom politikom direktno se podstiče nadmetanje za prostor raspoloživ za useve za biogorivo ili mesnu industriju Evrope. Iako je jasno da je preko potrebno investirati u proizvodnju hrane sačinjene od useva koji uspevaju kod nas, jer  je to u najvećoj meri ekološka vrsta prehrane, to naša vlada niti čini, niti ima nameru da čini. Mnogo je bolje omoguciti ljudima proizvode preko kojih će direktno konzumirati žitarice i mahunarke nego podsticati mesnu industriju.

Farmske Svinje 1

Ovom prilikom podsećamo da je drugi oktobar, koji je bio rođendan Mahatme Gandija - Svetski dan farmskih životinja. Svi treba da obratimo pažnju na stravičnu patnju farmskih životinja, posebno u masovnim industrijalizovanim uzgojima, ali i na malim privatnim posedima – bez najosnovnijeg zadovoljenja životnih potreba: kretanja, svežeg vazduha i svetlosti, čiste i meke prostirke, bez mogućnosti za zadovoljenje socijalnih kontakata sa pripadnicima svoje vrste i svega ostalog potrebnog normalnom životu u skladu sa svojom vrstom. Ono čega postanemo svesni, možemo i menjati. Ali prvo sebi samima treba da priznamo da smo mi glavni ugnjetači životinja, i da one pate isto kao i mi.

Takođe povodom Svetskog dana zaštite životinja, 4. oktobra, podsećamo javnost da svakodnevno ogroman broj životinja pati: u masovnim uzgojima, cirkusima, laboratorijama, zlostavljani kućni ljubimci, divlje životinje koje služe kao meta lovcima i sve životinje koje stradaju zbog toga što im uništavamo i zagađujemo prirodnu životnu sredinu bez koje ne mogu opstati. Izumiranje vrsta životinja poprimilo je alarmantne razmere i može se porediti samo sa masovnim izumiranjem koje se desilo dva puta tokom praistorijskog perioda, i nakon koga je trebalo da prođe više miliona godina da bi nastale nove vrste...

Zbog svega toga Udruženje za zaštitu i prava životinja ''Sloboda za životinje'' na Svetski dan za zaštitu životinja u subotu 4. oktobra imaće informativni štand na Trgu Nikole Pašića kod fontane. Dođite da potpišete peticije, informišete se o najzdravijoj vrsti ishrane koja najmanje uništava našu životnu sredinu i zbog koje ni jedna životinja ne pati niti biva ubijena. Štand koji je u sklopu izložbe cveća od 10 do 20 časova u subotu. Promovisaćemo vegetarijansku ishranu sa svojim izdanjima i izdanjima ''Zdravog života'' i vegetarijanskim proizvodima naših proizvođača.

Više o ovim manifestacijama možete čitati i na sledećim sajtovima:

World vegetarian day

World Vegetarian Day and World Farm Animal Day

International Vegetarian Union

World Farm Animals Day

Farm Animal Rights Movement

Better world calendar - Animals day

World Animal Day

Animals Answers

Endangered species

i brojnim drugim sajtovima posvećenim ovim temama.
 


 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 390 48
Srbija i klimatske promene... Stručno i sistematsko praćenje adaptivnih mera na globalne klimatske promene u Srbiji još ne postoji, pa ni u zaštiti poljoprivrede. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dragutin Mihajlović je na prvom nacionalnom skupu o očekivanim klimatskim promenama u Vojvodini, u Novom Sadu, rekao da na nivou države "ne postoji model ponašanja u situacijama velikih klimatskih promena".  NOVI SAD, 5. septembar 2007 - Stručno i sistematsko praćenje adaptivnih mera na globalne klimatske promene...
Com Content 187 48
Predlog Vladi Republike Srbije... Molimo vas da usvojite postupak uvođenja člana u Ustav o zaštiti životinja koje do sada nisu bila objekti zaštite krivičnog prava, a čije je uvođenje podržalo više Udruženja za zaštitu životinja kod nas.Molimo vas da usvojite postupak uvođenja člana u Ustav o zaštiti životinja koje do sada nisu bila objekti zaštite krivičnog prava, a čije je uvođenje podržalo više Udruženja za zaštitu životinja kod nas. Predlog je da ovaj član Ustava glasi:„Svaka životinja ima pravo na život, odgovarajući svojoj...
Com Content 1598 48
Korida zabranjena u Kataloniji!... Parlament Katalonije izglasao je zabranu borbe sa bikovima u toj pokrajini. Pobornici zabrane kažu da je krajnje vreme da se prestane sa ubijanjem životinja, dok ljubitelji koride negoduju i pozivaju se na tradiciju. Pobornici tradicije su na Iberijskom poluostrvu ionako odavno u defanzivi. Ankete pokazuju da se sve manje Španaca interesuje za koridu, leđa su joj okrenuli čak i ljudi od preko 70 godina. Arene u kojima se održavaju koride su sve praznije, televizija je pre dve – tri godine...
Com Content 471 48
Nazire li se kraj plastičnim kesama?... Oko 13 milijardi kesa daje se kupcima svake godine u svetu, što je oko 220 kesa po stanovniku. One se u proseku koriste 12 minuta, nakon čega se bacaju, dok u prirodi ostaju hiljadama godina jer ne mogu da se razgrade. U Kini će do 2010. godine biti potpuno zabranjeno korišćenje plastičnih kesa, a takva zabrana stupiće na snagu i u Los Anđelesu, u SAD, 2010. godine. Šta će biti s plastičnim kesama27. avgust 2008. | 13:49 | Izvor: B92, BetaBeograd -- Pošto sve više vlada svest da p...
Com Content 197 48
Da li je prirodno biti čovek-lovac ?... U davnim vremenima, u određenim područjima, možda je lov bio jedini vid prehrane čoveka, ali sada to sigurno nije (mada mnogi stari spisi pa i Biblija upućuju na to da je i prvi čovek bio vegetarijanac).U davnim vremenima, u određenim područjima, možda je lov bio jedini vid prehrane čoveka, ali sada to sigurno nije (mada mnogi stari spisi pa i Biblija upućuju na to da je i prvi čovek bio vegetarijanac).Mehanizam koji postoji kod životinja u kome jedna životinja, da bi sebe prehranila ili da bi p...

Komentari   

# mina 01-10-2008 08:31
bravo za tekst,i za slike..
# Sladjana 03-10-2008 17:37
Ljudi postanite vegeterijanci i kao takvi necete imati zelju da ubijate i mucite zivotinje!!!!
-1 # zoki 05-10-2008 22:29
@sladja
Ubijati i muciti zivotinje... aha... a sta radis sa pacovima, misevima itd. Nadam se da si dosledna i da ih ne hranis otrovima i sl.
# subb 09-10-2008 08:59
Zoki sto se tice pacova, miseva, bubasvaba i sl. razmisli zbog cega se oni nalaze tamo gde nebi trebalo i gde nije njihovo mesto? Po mom misljenju opet je covek taj koji svojim delovanjem pravi uslove za to.
# MILAN 08-01-2009 20:13
SLAZEM SE SA TOBOM SUBB
# Malena 05-04-2009 22:08
Postovanje i slazem se sa subb :)

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Srbija i klimatske promene

Detaljnije »