Saopštenja


Paljenje Strnjika Duz Autoputa S.
Paljenje strnjika duž auto-puta.

U Srbiji je uobičajena pojava da se pale strnjike, slama i kukuruzovina po njivama, suva trava duž puteva i čak po obodima šuma, suvo lišće, razno smeće itd. uprkos tome što je to izričito zabranjeno, na primer, zabranjeno je Zakonom o lovstvu, u članu 13 i kazne su višemilionske.

Paljevina S.
Vatra sa zapaljenih strnjika prešla je na divlju deponiju starih guma, koje su se zapalile oslobađajući veliku količinu kancerogenih materija u vazduh...

Paljevine su opasne iz mnogobrojnih razloga:
-    Zato što gasovi, dim i pepeo doprinose globalnom zagrevanju zbog koga strada klima na celoj planeti, izazivajući opasne posledice (uragani, poplave i suše, povećanje temperature vazduha, izumiranje brojnih vrsta biljaka i životinja itd.).
-    Gasovi koji se oslobađaju u atmosferu, posebno ako se pri tome pale još i plastika, gume i drugi otpad, izazivaju opasne posledice po zdravlje, pa i astmu, kancer i drugo.
-    Paljenjem na njivama, posebno kada se pri tome zapaljenom gumom okruži njiva i napravi vatreni obruč, strada veliki broj divljih životinja – srna, zečeva, lisica, ptica itd. Nije redak slučaj da se pri takvom poduhvatu izgori i čovek koji pali njivu, ili zadobije po život opasne opekotine. Skoro svake godine strada neko od takvih poljoprivrednika.
-    Pri paljenju se razvija velika temperatura koja uništava plodonosni sloj zemljišta i ubijaju se korisni mikroorganizmi tla, kišne gliste i druge sitne životinje koje su važne za ravnotežu u tlu i stvaranje humusa.
-    Posle paljenja, plodonosni sloj tla prekriven pepelom pretvara se u prašinu koju lako odnose vetrovi i spiraju kiše, nestaje sloj koji je najbitniji za donošenje roda u sledećoj žetvi.
-    Vatra na njivama, po poljima, duž kanala i na drugim mestima može se proširiti i izazvati šumske požare. Svake godine u Srbiji izgori više stotina hektara šuma, najviše zbog ljudske greške ili namernog paljenja koje izmakne kontroli. Stradaju i usevi na njivama pored onih na kojima su paljene strnjike i slama. Šteta je neprocenjiva.
-    Paljenje na njivama nema ni jednu korisnu svrhu i višestruko je štetno.
-    Dim koji se nadvija nad putem opasno ugrožava bezbednost u saobraćaju i u nezgodama koje tom prilikom nastaju mogu stradati ljudi. Vozači ne vide ispred sebe a moraju da žure jer ih dim guši, i na taj način lako nastaju sudari i gubljenje kontrole nad vozilom uz sletanje sa puta.

Paljevina1 S.

Umesto paljenja strnjika, slame i kukuruzovine, bolje je zaorati te biljne ostatke koji su odlično prirodno đubrivo koje će vam uštedeti utrošak veštačkih đubriva. U organskoj poljoprivredi, to je osnovni način đubrenja i prekrivanja tla. To važi i za suvo lišće i travu, od kojih možete napraviti prirodno đubrivo – kompost.

Osim toga, od slame, kukuruzovine i drugih celuloznih ostataka biljaka mogu se u malim privatnim radionicama ili mini-fabrikama praviti visokokalorični briketi za loženje zimi, i to se u inostranstvu mnogo traži, a kod nas ljudi još uvek radije sagorevaju ugalj (koji drastično zagađuje okolinu) ili drva (uz nelegalnu i prekomernu seču šuma). Briketi koji se prave od drvnog otpada su daleko ekonomičniji, veće kalorične moći , laki za pakovanje i upotrebu , nema prljavštine oko njih i mnogo sporije sagorevaju od obične cepanice. Njihovom upotrebom štede se fosilna goriva koja najviše zagađuju vazduh. Fosilna goriva inače nestaju i svaka zemlja koja dugoročno planira ima programe za njihovu štednju.
Od celuloze poreklom od biljnih ostataka sa njiva može se proizvoditi i hartija i time sačuvati šume od prekomerne seče.

Paljevina2 S.

Paljenje su svi građani dužni da prijave, a oni koji gazduju nad tim terenima – Lovački savez Srbije, Srbijašume, opštinske uprave i drugi moraju da podnose krivične prijave protiv tih lica, ali oni uglavnom kažu da su lica NEPOZNATA. Građani ne mogu da podnose te prijave, mogu samo da jave vatrogascima da negde gori a po obavljenoj intervenciji, vatrogasci su dužni da napišu u svom izveštaju na čijoj zemlji su bili i policija to mora da ispita. Bez ikakvih problema se može utvrditi gde je počelo da gori i gde su gasili.
Lica su poznata jer se zna čija je koja njiva i sve drugo, ali iz nekih razloga niko to ne čini, pa ni LSS.
 
Svojevremeno se desio i lančani sudar zbog dima duž puta kod Pančeva a prošle godine je izgorelo više od 30.000 hektara šuma pri čemu su požare u najvećem broju slučajeva izazvali ljudi.

I u ovoj oblasti, bez strožije kaznene politike i, pre svega, volje zakonodavaca i onih koji su zaduženi za sprovođenje izvršne vlasti (inspekcije, policija i sudovi), ni ova problematika se ne može rešiti a dotle će i dalje stradati i ljudi i životinje, kao i celokupna klima na Zemlji. Posledice  su nepovratne jer se priroda ne može tako brzo regenerisati a mogli bismo da ih sprečimo (drvetu trebaju decenije da poraste i da bi imalo maksimalan kapacitet prečišćenja vazduha)... Istrebljujemo i životinje zbog našeg nehata i nebrige za očuvanje životne sredine.

Spas Od Vatre Na Autoputu S.

Lisica 5 S.
Ova lisica potražila je spas od vatre na autoputu i pri tome stradala... Paljenje strnjika i drugih biljnih ostataka na njivama kod nas je zakonom zabranjeno ali se ta zabrana ne poštuje. Tako u vatri stradaju razne životinje, odrasle i njihovi mladunci: fazani, zečevi, srne, manje ptice, lisice, a viđena je čak i zapaljena roda...



PRIJAVITI PALJEVINE!

Vest iz ''Blica'' od 1. avgusta:

Kazne za paljenje vatre

Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede zbog povećane opsnosti od požara naložila je šumsko-lovnoj inspekciji sprovođenje pojačanih mera nadzora u zaštiti šuma od požara, saopštilo je to ministarstvo. Kažnjavaće se svi koji pale vatre u šumama i u okolini. Do sada je zbog takvih paljevina podneto 111 prekršajnih, krivičnih i prijava za privredni prestup.

Brojevi telefona na koje se može prijaviti spaljivanje strnjika su u šumsko-lovnoj inspekciji 063/319-190, u poljoprivrednoj isnpekciji 063/493-494 i u Upravi za šume 063/833-4222.

Ministar popljoprivede Saša Dragin ponovo je apelovao da građani ne pale vatre u blizni šuma i pozvao ih da pomognu u zajedničkom pokušaju da se šume zaštite od požara.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 150 48
Dr. Janez Drnovšek o vegetarijanstvu i pravima životinja... Vegetarijanstvo može uvećati šansu za dugotrajni opstanak čovečanstva U celokupnoj istoriji čovečanstva mali broj značajnijih državnika su bili vegeterijanci i ozbiljno su se zalagali za prava životinja. Čak ih je i danas mali broj. Slovenija je jedna od svetlih tačaka današnje političke scene. Dajući ovaj intervju, predsednik dr Janez Drnovšek preneo je ljudima poruku da je krajnje vreme da počnu da razmišljaju o brutalnostima koje čovek čini nad životinjama. Vegetarijanstvo može uvećati ša...
Com Content 1565 48
Zlostavljanje životinja kraj Kruševca... Kruševačka policija podnela je pre tri dana krivičnu prijavu protiv Ivana Pribakovića zbog sumnje da organizovao borbu pasa, što je redak slučaj u Srbiji da je protiv nekog podneta prijava zbog organizovanja borbi životinja. Poznavaoci prilika u Kruševcu kažu da on nije jedini i da se u selima Cerova i Velika Lomnica skoro svakog meseca organizuju borbe životinja.   Protiv Kruševljanina policija podnela krivičnu prijavu zbog borbe životinja Dovode pse na borbu iz cele Srbije   ...
Com Content 357 48
Ko brine o egzotičnim životinjama... 29. jul 2007. | 10:19 | Izvor: B92  Palić -- Palićki zoološki vrt jedna od retkih institucija u Srbiji koja ima azil za divlje i egzotične životinje. Za dve godine, koliko prihvatilište postoji, palićki zoo-vrt je zbrinuo više od 300 životinja, a oko petine njih bilo je zaplenjeno jer njihovi vlasnici ili prodavci nisu imali odgovarajuću dokumentaciju za njih.29. jul 2007. | 10:19 | Izvor: B92  Palić -- Palićki zoološki vrt jedna od retkih institucija u Srbiji koja ima azil za divlje i...
Com Content 118 48
Reagovanja: I kenguri će platiti danak... [b]U susret Drugom Festivalu specijaliteta od belih bubrega[/b]U jednim našim poznatim i priznatim novinama mogao se ovih dana pročitati članak pod zvučnim nazivom ’’I kenguri će platiti danak’’, pomislio bi čovek da je u pitanju neki ekološki tekst o zaštiti i pravima životinja, ali da to nije u pitanju shvatite kad pročitate nadnaslov ’’U susret drugom Festivalu specijaliteta od belih bubrega’’.[b]U susret Drugom Festivalu specijaliteta od belih bubrega[/b] U jednim našim poznatim i priznatim ...
Com Content 565 48
Nedavno otkriven sao la već je ugrožena vrsta... Šumski papkar otkriven 1992. u šumama Vijetnama nalazi se na rubu izumiranja. Kad je prvi put primećen 1992, naučnici su bili šokirani što je tako veliki sisar ostao nepoznanica do kraja dvadesetog veka. Sao la (Pseudoryx nghetinhensis), rođak krave, bizona i koze, od tada nije viđen već nekoliko godina, a u kratko vreme koliko je naučna zajednica uopšte bila svesna postojanja vrste, zoolozi su imali priliku da prouče samo tri primerka.Životinja na fotografiji je očigledno povređena i uhvaćena u...

Svi tekstovi u rubrici

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

Srodni članci (po ključnim rečima)

Dr. Janez Drnovšek o vegetarijanstvu i pravima životinja

Detaljnije »