Saopštenja


Paljenje Strnjika Duz Autoputa S.
Paljenje strnjika duž auto-puta.

U Srbiji je uobičajena pojava da se pale strnjike, slama i kukuruzovina po njivama, suva trava duž puteva i čak po obodima šuma, suvo lišće, razno smeće itd. uprkos tome što je to izričito zabranjeno, na primer, zabranjeno je Zakonom o lovstvu, u članu 13 i kazne su višemilionske.

Paljevina S.
Vatra sa zapaljenih strnjika prešla je na divlju deponiju starih guma, koje su se zapalile oslobađajući veliku količinu kancerogenih materija u vazduh...

Paljevine su opasne iz mnogobrojnih razloga:
-    Zato što gasovi, dim i pepeo doprinose globalnom zagrevanju zbog koga strada klima na celoj planeti, izazivajući opasne posledice (uragani, poplave i suše, povećanje temperature vazduha, izumiranje brojnih vrsta biljaka i životinja itd.).
-    Gasovi koji se oslobađaju u atmosferu, posebno ako se pri tome pale još i plastika, gume i drugi otpad, izazivaju opasne posledice po zdravlje, pa i astmu, kancer i drugo.
-    Paljenjem na njivama, posebno kada se pri tome zapaljenom gumom okruži njiva i napravi vatreni obruč, strada veliki broj divljih životinja – srna, zečeva, lisica, ptica itd. Nije redak slučaj da se pri takvom poduhvatu izgori i čovek koji pali njivu, ili zadobije po život opasne opekotine. Skoro svake godine strada neko od takvih poljoprivrednika.
-    Pri paljenju se razvija velika temperatura koja uništava plodonosni sloj zemljišta i ubijaju se korisni mikroorganizmi tla, kišne gliste i druge sitne životinje koje su važne za ravnotežu u tlu i stvaranje humusa.
-    Posle paljenja, plodonosni sloj tla prekriven pepelom pretvara se u prašinu koju lako odnose vetrovi i spiraju kiše, nestaje sloj koji je najbitniji za donošenje roda u sledećoj žetvi.
-    Vatra na njivama, po poljima, duž kanala i na drugim mestima može se proširiti i izazvati šumske požare. Svake godine u Srbiji izgori više stotina hektara šuma, najviše zbog ljudske greške ili namernog paljenja koje izmakne kontroli. Stradaju i usevi na njivama pored onih na kojima su paljene strnjike i slama. Šteta je neprocenjiva.
-    Paljenje na njivama nema ni jednu korisnu svrhu i višestruko je štetno.
-    Dim koji se nadvija nad putem opasno ugrožava bezbednost u saobraćaju i u nezgodama koje tom prilikom nastaju mogu stradati ljudi. Vozači ne vide ispred sebe a moraju da žure jer ih dim guši, i na taj način lako nastaju sudari i gubljenje kontrole nad vozilom uz sletanje sa puta.

Paljevina1 S.

Umesto paljenja strnjika, slame i kukuruzovine, bolje je zaorati te biljne ostatke koji su odlično prirodno đubrivo koje će vam uštedeti utrošak veštačkih đubriva. U organskoj poljoprivredi, to je osnovni način đubrenja i prekrivanja tla. To važi i za suvo lišće i travu, od kojih možete napraviti prirodno đubrivo – kompost.

Osim toga, od slame, kukuruzovine i drugih celuloznih ostataka biljaka mogu se u malim privatnim radionicama ili mini-fabrikama praviti visokokalorični briketi za loženje zimi, i to se u inostranstvu mnogo traži, a kod nas ljudi još uvek radije sagorevaju ugalj (koji drastično zagađuje okolinu) ili drva (uz nelegalnu i prekomernu seču šuma). Briketi koji se prave od drvnog otpada su daleko ekonomičniji, veće kalorične moći , laki za pakovanje i upotrebu , nema prljavštine oko njih i mnogo sporije sagorevaju od obične cepanice. Njihovom upotrebom štede se fosilna goriva koja najviše zagađuju vazduh. Fosilna goriva inače nestaju i svaka zemlja koja dugoročno planira ima programe za njihovu štednju.
Od celuloze poreklom od biljnih ostataka sa njiva može se proizvoditi i hartija i time sačuvati šume od prekomerne seče.

Paljevina2 S.

Paljenje su svi građani dužni da prijave, a oni koji gazduju nad tim terenima – Lovački savez Srbije, Srbijašume, opštinske uprave i drugi moraju da podnose krivične prijave protiv tih lica, ali oni uglavnom kažu da su lica NEPOZNATA. Građani ne mogu da podnose te prijave, mogu samo da jave vatrogascima da negde gori a po obavljenoj intervenciji, vatrogasci su dužni da napišu u svom izveštaju na čijoj zemlji su bili i policija to mora da ispita. Bez ikakvih problema se može utvrditi gde je počelo da gori i gde su gasili.
Lica su poznata jer se zna čija je koja njiva i sve drugo, ali iz nekih razloga niko to ne čini, pa ni LSS.
 
Svojevremeno se desio i lančani sudar zbog dima duž puta kod Pančeva a prošle godine je izgorelo više od 30.000 hektara šuma pri čemu su požare u najvećem broju slučajeva izazvali ljudi.

I u ovoj oblasti, bez strožije kaznene politike i, pre svega, volje zakonodavaca i onih koji su zaduženi za sprovođenje izvršne vlasti (inspekcije, policija i sudovi), ni ova problematika se ne može rešiti a dotle će i dalje stradati i ljudi i životinje, kao i celokupna klima na Zemlji. Posledice  su nepovratne jer se priroda ne može tako brzo regenerisati a mogli bismo da ih sprečimo (drvetu trebaju decenije da poraste i da bi imalo maksimalan kapacitet prečišćenja vazduha)... Istrebljujemo i životinje zbog našeg nehata i nebrige za očuvanje životne sredine.

Spas Od Vatre Na Autoputu S.

Lisica 5 S.
Ova lisica potražila je spas od vatre na autoputu i pri tome stradala... Paljenje strnjika i drugih biljnih ostataka na njivama kod nas je zakonom zabranjeno ali se ta zabrana ne poštuje. Tako u vatri stradaju razne životinje, odrasle i njihovi mladunci: fazani, zečevi, srne, manje ptice, lisice, a viđena je čak i zapaljena roda...



PRIJAVITI PALJEVINE!

Vest iz ''Blica'' od 1. avgusta:

Kazne za paljenje vatre

Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede zbog povećane opsnosti od požara naložila je šumsko-lovnoj inspekciji sprovođenje pojačanih mera nadzora u zaštiti šuma od požara, saopštilo je to ministarstvo. Kažnjavaće se svi koji pale vatre u šumama i u okolini. Do sada je zbog takvih paljevina podneto 111 prekršajnih, krivičnih i prijava za privredni prestup.

Brojevi telefona na koje se može prijaviti spaljivanje strnjika su u šumsko-lovnoj inspekciji 063/319-190, u poljoprivrednoj isnpekciji 063/493-494 i u Upravi za šume 063/833-4222.

Ministar popljoprivede Saša Dragin ponovo je apelovao da građani ne pale vatre u blizni šuma i pozvao ih da pomognu u zajedničkom pokušaju da se šume zaštite od požara.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 486 48
Jirgen Faulman je slobodan!... Nakon tri meseca iza rešetaka, austrijski aktivisti za dobrobit životinja su oslobođeni i vraćeni njihovim prijateljima i porodicama. Direktor internacionalnih kampanja organizacije ''Četiri šape'', Jirgen Faulman (Jürgen Faulmann) je jedan od njih. ''Četiri šape'' pozdravljaju odluku višeg javnog tužioca. Međutim, nekoliko pitanja traže odgovore.''Kraj boravka u istražnom zatvoru označava kraj izrugivanja pravde. Sada nam je potrebna istraga kako je tako nešto moglo da se desi.'', kaže Helmut D...
Com Content 1780 48
Akcija otkupa i spasavanja krave Alme ... Sa velikom radošću za sve ljubitelje životinja možemo da izvestimo da je akcija otkupa i spasavanja uspešno izvršena! Krava Alma je bezbedno transportovana na svoje novo prebivalište i sada je srećna u novom domu!Poštovani ljubitelji životinja. Obaveštavamo vas sa velikim olakšanjem i radošću da smo uspeli stopirati isporuku krave Alme klaničaru, on je danas neće preuzeti sa fakulteta. Predali smo zahtev za otkup PKB-u i sada nam je potrebna vaša pomoć. Molimo vas da nam pomognete – orjentaciona...
Com Content 571 48
Indijska policija "zaposlila" pacove da love miševe... Policija u indijskoj državi Harajana pronašla je način da se bori protiv najezde miševa koji im haraju po arhivi i uništavaju dokaze, piše BBC. Indijska policija počela je sa parom domaćih, belih pacova koji bi trebalo da oteraju miševe. Njihov eksperiment privukao je pažnju stručnjaka za životinje, koji smatraju da bi to moglo da bude rešenje problema. Autor: Blic online | Foto:BBC | 11.03.2009. - 21:44 Policija u indijskoj državi Harajana pronašla je način da se bori protiv najezde miševa...
Com Content 1650 48
Velike prevare u dokumentarcima... Dokumentarni filmovi o životinjama već decenijama spadaju u najgledanije emisije širom sveta – na osnovu snimaka od kojih zastaje dah (lavica koja se bori da zaštiti svoje mladunce, napadi ajkula, mukotrpna borba za opstanak u najsurovijim uslovima Severnog pola...), uglavnom zaključujemo da su životinje pametnije, požrtvovanije ili odanije od ljudi. Najveća draž ovih filmova je realnost života u divljini, međutim, ovu iluziju nam je srušio Kris Palmer, američki producent dokumentaraca o životin...
Com Content 286 48
Kampanja za ugrozene vrste u Aziji... U jugozapadnoj kineskoj provinciji Junan ubijeno je više od 50.000 pasa, prenosi regionalna kineska televizija.  Masakr su naredile vlasti, pošto su u lokalnoj bolnici tri osobe umrle od besnila. Od petodnevnog pokolja pošteđeni su jedino psi- čuvari obližnjeg vojnog garnizona. Psi su otimani od vlasnika i prebijani do smrti, a vlasnicima je isplaćeno oko 1,5 evra po psu.Izvor: B92, BetaU jugozapadnoj kineskoj provinciji Junan ubijeno je više od 50.000 pasa, prenosi regionalna kineska telev...

Komentari   

+1 # Zoran 09-08-2008 12:22
Zasto ljudi uopste pale strnjiku kada lepo mogu da od nje naprave kompost?
+1 # mileva i miroslav 24-08-2008 23:29
zasto ljudi ubijaju zivotinje, zasto ubijaju ljude?
eto zasto pale i strnjiku....... .

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Jirgen Faulman je slobodan!

Detaljnije »