Molimo vas, pazite na lanad i druge mladunce životinja tokom radova na njivama i poljima!
U ovo doba godine – mada ove godine nešto kasnije nego inače zbog vremenskih prilika – počinje žetva žitarica, kao i ponovljene kosidbe lucerke, deteline, livada i drugi radovi. To je i ove godine veoma osetljiv period za mladunčad životinja, naročito za lanad, male zečeve, fazančiće i druge vrste.
Mnogi mladunci nisu u stanju da pobegnu od opasnosti, i u prvim nedeljama života najvažnija odbrana im je prikrivanje bez pomeranja. Neki od vrsta mladunaca u prvim nedeljama života nemaju razvijene mirisne žlezde, i to je uz mirovanje dobar način sakrivanja od prirodnih neprijatelja, tj. od predatora (koje su lovci uglavnom ili istrebili u nekim područjima, ili im je broj značajno smanjen: vukovi, medvedi, lisice, ptice grabljivice, sove i druge).
Međutim, metode pasivnog prikrivanja bojom i nepomeranjem (mimikrija) ne pomažu u susretima sa poljoprivrednim mašinama. Po zakonu, poljoprivrednici moraju na kombajne i traktore da postavljaju plašilice, koje svojom bukom teraju divlje životinje i njihova svrha je smanjenje i onemogućavanje povređivanja i ubijanja velikog broja životinja na poljima i njivama tokom poljoprivrednih radova. Plašilice se mogu naći u prodavnicama poljoprivredne opreme.
Ponavljamo neke važne činjenice, o tome kako sprečiti povređivanje i ubijanje mladunaca i odraslih divljih životinja, koje stradaju tokom poljoprivrednih radova:
I pored postavljanja plašilica, potrebno je paziti prilikom žetve i košenja useva, jer masovno stradaju lanad i mali zečevi zato što je mimikrija prirodan nagon koji spašava mladunce od prirodnih neprijatelja, ali ne i od ljudi (mimikrija je sakrivanje i mirovanje dok opasnost prođe, zato što ne mogu brzo pobeći od opasnosti dok su još maleni). Ne tako retko dešava se čak da se u bale lucerke upresuju odrasli zečevi i fazani! Lanad pak budu bukvalno iskasapljena ispod kosilica, često im budu slomljene ili presečene jedna ili više nogu, isečene uši, odrana koža... Ako i prežive, ostaju trajne posledice po njihovo zdravlje, osakaćeno telo i veliki stres kojeg se sećaju posle svega preživljenog. Nakon loma noge dok su još bili lanad, posle ranjavanja od lovačke municije i drugih povreda, često se dešava da srndaćima nepravilno rastu rogovi. Lovci ih zbog toga ubijaju kao škartove...
Po Zakonu o lovstvu, član 22, zabranjuju se radovi u polju (kosidba, žetva) bez plašilice, zabranjuje se paljenje korova, strnjika, trstika, trave i drugog rastinja, zabranjuje se oblaganje otvorenih kanala, jezera i akumulacija plastičnim i drugim materijalima jer se divlje životinje koje upadnu ili uđu u vodu u njoj i udave jer ne mogu izaći zbog klizanja.
Novčane kazne za pravno lice koje na poljoprivredne mašine ne postavlja plašilice za divlje životinje i koje pali korov, strnjike i drugi biljni materijal na njivama i poljima su od 500.000 do milion dinara (član 104), a za fizičko lice i iste prekršaje kazna je od 5000 do 30.000 dinara (član 105 Zakona o divljači i lovstvu).
Prilikom obavljanja radova na obradivim površinama mogu se preduzeti sledeće mere:
- Ako primetite da su pred kombajnom ili traktorom poleteli fazani ili druge ptice koje se gnezde na tlu, potražite gnezdo sa jajima i pokušajte sačuvati to mesto sa malo biljaka okolo, da bi se izlegli mladunci.
- Ako nađete mlade zečiće, nemojte ih dirati ili ih pomerite dalje od mašine. Dobro bi bilo uzeti ih u rukavicama ili sa malo trave ili žita između vaših ruku i tela životinja, da na njima ne bi ostao vaš miris. Obično naši ljudi ponesu svojim kućama male i odraslije zečeve kada ih nađu, ali znajte da oni ne prežive dugo u zarobljeništvu, koliko god pitomo delovali kada ih uhvatite.
- Ako primetite srnu blizu mesta košenja, skoro sigurno su i lanad u blizini. U tom slučaju, obavezno pretražite okolinu. Ako nađete lanad, prvo ih pokušajte oterati dalje od mašine, a ako se ne sklone sami, uzmite ih u rukavicama i sa malo trave ili žita između njih i vaših ruku (da ih majka ne odbaci ako oseti ljudski miris na njima) i pomerite ih dalje od mašina. Nemojte uzimati nepovređenu lanad! Njihove majke su u blizini i vratiće im se kada odete. Najverovatnije mesto nalaska lanadi su oranice i livade pored šuma i šumaraka. Na takvim površinama morate udvostručiti pažnju da ne biste ubili ili povredili neko od lanadi. Da se njihova stradanja pred kosilicom svedu na minimum preporučuje se košenje od sredine parcele prema van (nikako ne izvana prema unutra!) ili s jedne strane livade na drugu, jer tako ptice i mladunčad sisara stignu da pobegnu u rubne, nepokošene delove livade i na taj se način spasu, mada ni tu nema pravila jer srne za sakrivanje lanadi obično biraju mesta kojima se ne prolazi.
Ako se desi da ne primetite lane kada već bude kasno, kada počne da se oglašava pod točkom kombajna ili traktora ili pod kosilicom, odmah zaustavite mašinu i pažljivo izvucite životinju. Ako jako krvari zbog povrede ili loma noge, podvežite nogu iznad mesta povrede a zatim što pre odnesite povređenu životinju veterinarima koji imaju iskustva sa lečenjem i operacijama na lanadima i koji žele, znaju i mogu da pomognu.
Da zaključimo: NEMOJTE DIRATI LANAD ukoliko ih vidite i ako nisu očigledno povređeni prilikom žetve, košenja ili na drugi način. Povređenim životinjama treba pružiti adekvatnu pomoć i negu, ali samo dotle dok odrastu, i zatim uz stručnu pomoć i savet biologa ili iz nekog od udruženja za zaštitu životinja koje se bavi i divljim životinjama, vratiti ih u prirodu. Ako nemate uslova ili mogućnosti da brinete o povređenom lanetu, ima ljudi koji to mogu. Najbolje je ukoliko mogu biti smešteni kod nekoga ko ima salaš ili imanje u prirodnijem okruženju, pored šume, livade i oranica na kojima ima slobodnih srna. Oni vremenom sami odu sa pripadnicima svoje vrste.
Ponavljamo: NEMOJTE UZIMATI NEPOVREĐENU LANAD ako nisu mršava i bolesna, jer su ih majke sakrile i doći će po njih – a ako ih dirate, odbiće ih jer će na njima osetiti stran miris. Ako ih pak uzmete, onda ćete doprineti tome da odgajite nesrećna bića koja više ne znaju gde spadaju, i često više neće moći da se prilagode povratku u prirodu...
Divlje životinje stradaju i od lovaca, krivolovaca, napada pasa lutalica, masovnih trovanja pesticidima i rodenticidima, od nepropisnog i kažnjivog postavljanja dozvoljenih i nedozvoljenih otrova, od gubitka životnog prostora (putevi, širenje naselja, zatvaranje zelenih koridora za kretanje životinja itd.). Nemojte rasipati otrov protiv glodara po njivama tako da bude dostupan svim ostalim životinjama jer ćete tako izazvati trovanje velikog broja srna, zečeva, ptica a opasni otrovi se dalje šire od biljojeda ka mesojedima i svaštojedima, i na kraju stignu i do ljudi preko lanaca ishrane.
PRE SVEGA apelujemo na lovce i na poljoprivrednike, da poštede životinje u našem okruženju. Takođe, ne puštajte vaše pse da bez kontrole lutaju šumama i poljima, i nemojte izbacivati njihovo neželjeno potomstvo jer će uznemiravati i ubijati divlje životinje. Jedino pravo rešenje je kastracija pasa i mačaka.
Svojim ponašanjem, sasvim sigurno ugrožavamo opstanak divljih životinja, a time i naš jer je sve u prirodi povezano.
***************************************************************
Ovako treba držati lane ako već morate da ga uzmete u ruke - ali treba paziti da ni jednim delom šake ili prstom ne dodirujete kožu i dlaku laneta, što je ovde ipak slučaj:
Ovo lane je neko uzeo nepovređeno iz prirode, oteo ga majci, a ono je potom slomilo nogu u ogradi prostora u kome je bilo smešteno. U očima mu se jasno ogledaju strah i bol...
Lanetu sa ovih poslednjih fotografija na kraju je otpala slomljena noga jer nije bilo operisano...
To se ne bi desilo da prethodno zdravo lane nije uzeto iz prirode, pa je potom u zarobljeništvu slomilo nogu
i na kraju ostalo bez nje!
Pogledajte naše ranije članke u vezi sa ovom i sličnim temama:
Divlje životinje masovno stradaju pod kosilicama na obradivim površinama
Paljevine po njivama, poljima i duž puteva su opasne i po ljude, i po životinje!
