Saopštenja

seca_platana1b.jpg

Ovo nije seča platana – ovo je zločin!  A sada je kasno, možemo samo da se zgražavamo i pitamo kolika su sredstva u opticaju za ovakav užasni poduhvat  - seču ogromnih, predivnih i ZDRAVIH platana duž celog Bulevara? Na kraju ne znamo ko sve stoji iza toga – ali znamo da se zvuci testera razležu kao jauci duž celog Bulevara pomešani sa osećajem stida  ljudi koji se pitaju zašto se tako nešto dozvolilo. Ljudi koji prolaze imaju izraz tuge i neverice na licu. Kamerom smo zabeležili zdrave panjeve  - sve do jednog! Primetili smo bolesnu tek po neku granu na možda svakom desetom ili petnaestom platanu. Brižljivo je izdvajaju radnici i stavljaju kao „dokaz“ neophodnosti seče.  Ogromna zdrava stabla i velike grane odnose kamionima. Gde će završiti ne znamo. Mnoge ptice ostaju bez doma, mnogi Beograđani bez kiseonika, hlada i lepote koju su platani nesebično davali. Oni koji čekaju na red za odmazdu njišu se tiho i tužno na vetru a ispod njih celom dužinom leže isečena stabla i grane, panjevi  koji čekaju na vađenje... Bulevar izgleda jadno i pusto.

Čiste šume sa starim drvećem su nenadoknadiv izvor fizičkog i duševnog zdravlja: kiseonika, vazduha punog korisnih jona i zdrave energije, koja ima pozitivan efekat ne samo po telo, nego i psihu čoveka. U tom smislu, veliki i stari drvoredi su oaze zdravlja i u gradovima, i u svakom smislu oplemenjuju sredinu u kojoj se nalaze.

Stari narodi nekada su smatrali šume za svetilišta. Rusi su više stotina godina stare kedrove smatrali svetim drvećem božanskih i proročkih moći, stari Sloveni i Grci, Šveđani i Litvanci obožavali su gajeve sa hrastovim i drugim velikim lisnatim drvećem. Stari zakoni nekih evropskih naroda predviđali su surove kazne za ljuštenje kore živom drvetu – išlo se dotle da se život čoveka uzimao za život drveta. Mnogi narodi smatrali su da drveće ima dušu i svako lomljenje grana ili njihovo sečenje, pogotovo van zimskog mirovanja, smatrali su grehom. Kod Austrijanaca pa i mnogih drugih naroda zadržao se na primer običaj da  drvoseča moli za oproštaj drvo kad ga mora poseći. Mnogi stari narodi bol nanet drveću smatrali su grehom  koji se direktno vraćao počiniocu. Indijanci su smatrali za greh seču velikog drveća – sekli su jedino ona koja sama padaju....

U Bulevaru definitivno ni jedno ne bi samo palo. Sigurno je samo jedno – i ovo koje je bolesno, bolesno je zbog potkresivanja koje je takođe rađeno kao bez duše... Po nečijem nalogu policija dežura da spreči svakoga ko pokuša da zaštiti nevino drveće.

Sada je kasno da se bilo šta učini ali ove snimke čuvaćemo kao dokaz nemoći građana da bilo šta učine kada se konfrontiraju sa moći onih koji drže medije i daju naizgled logična ali ipak lažna objašnjenja. Da li smo mogli biti manje ravnodušni, da li smo više i glasnije mogli negodovati da bi nas shvatili ozbiljnije? Sigurno. Ostaje nam samo da molimo za oproštenje duša ovih predivnih bića koja su danas položila život zbog ljudske gluposti.

Sledeći video snimak pokazuje tužne scene masakra drveća - proizvođača kiseonika, prečistača vazduha i neutralizatora buke, u vreme kada se u svim zemljama apeluje da se što manje zagađuje i da se sadi što više drveća, zbog opasnosti koje su posledice globalnog zagrevanja. U Srbiji se radi upravo suprotno.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 366 48
Jeleni i divlje svinje pobegli iz zapaljenog lovišta... Kovin – Nevolja nikad ne stiže sama. Posle nezapamćene suše, Deliblatsku peščaru, najveću oazu stepske, šumske i močvarne vegetacije u ovom delu Evrope, pogodio je i požar.Četvrti po veličini u poslednje četiri decenije – objašnjava za „Politiku” Aleksandar Obradović, direktor Šumskog gazdinstva „Banat” koje čuva i koristi ovaj specijalni prirodni rezervat. Tek što su izvidali rane posle katastrofalnog požara od pre 11 godina, u Deliblatskoj peščari ponovo moraju da obnavljaju spalje...
Com Content 1752 48
ZEMLJA MIRA - Internacionalna zadužbina Gabriele – šta je to?... Dipl. ing., pejzažni ekolog, Bernd Raab iz Nemačke kaže: „Zemlja mira daje neverovatnu nadu: kad vidimo šta se u kratkom vremenu ovde ponovo nastanilo i razvilo, znači da taj potencijal drema i u ostalom pejzažu. Zavisi o nama – naravno i o ljudima oko nas – hoćemo li taj potencijal probuditi. Ja to ne vidim kao kap u moru, nego kao  model, kao podsticaj, kao klicu pozitivnog razvoja.“ Godine 2000. u srcu Nemačke prijatelji prirode i životinje počeli su da grade Zemlju mira. Na njoj su živ...
Com Content 250 48
Zakonski dozvoljeno obredno klanje zivotinja u Hrvatskoj...   Predlog novog zakona o zaštiti životinja koji pooštrava pravila klanja te propisuje da životinja mora biti omamljena pre usmrćivanja, osim pri obrednom klanju kad je dopušteno zarezati vratne žile pa je tek onda omamiti, izazvali su podeljene reakcije. Dok zaštitnici životinja upozoravaju kako će životinje ostavljene da iskrvare do smrti i dalje patiti, verske zajednice, muslimani i Jevreji, čiji zakoni nalažu takve načine klanja, izuzetak smatraju nužnim radi poštovanja verskih...
Com Content 1533 48
Odlaže se taksa na ljubimce ... Sekretarijat za komunalne i stambene poslove saopštio je da se odlaže naplata takse na kućne ljubimce do ažuriranja jedinstvene baze podataka na nivou republike. Naknada će se određivati na osnovu preciznih podataka o vrsti i poreklu životinje (da li je udomljena, to jest da li je sterilisana ili ne), a Sekretarijat za komunalne i stambene poslove namerava da kroz bazu podataka dobije potpunu sliku o ljubimcima na teritoriji Beograda. Originalna vest: Danas | Objavljeno: 26/04/2010 | Au...
Com Content 423 48
Partijski drugovi ojadili divljač... Pre desetak godina lovišta oko Kostolca bila su puna divljači, pa su zapala za oko partijskim drugovima porodice Milošević. Da bi se dokopali bogatog lovišta, tadašnji vlastodršci iz Požarevca smislili su da udruže lovačka društva „Dunav“ u Kostolcu i „Stig“ u Požarevcu u jedinstveno Lovačko udruženje „Vojvoda Milenko“. Od tada počinju muke lovaca iz Kostolca. LOVAČKA MAFIJA : Krivolov uzima danak u Srbiji (8)Partijski drugovi ojadili divljačU lovištima oko Kostolca divljač ub...

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Jeleni i divlje svinje pobegli iz zapaljenog lovišta

Detaljnije »