Saopštenja

seca_platana1b.jpg

Ovo nije seča platana – ovo je zločin!  A sada je kasno, možemo samo da se zgražavamo i pitamo kolika su sredstva u opticaju za ovakav užasni poduhvat  - seču ogromnih, predivnih i ZDRAVIH platana duž celog Bulevara? Na kraju ne znamo ko sve stoji iza toga – ali znamo da se zvuci testera razležu kao jauci duž celog Bulevara pomešani sa osećajem stida  ljudi koji se pitaju zašto se tako nešto dozvolilo. Ljudi koji prolaze imaju izraz tuge i neverice na licu. Kamerom smo zabeležili zdrave panjeve  - sve do jednog! Primetili smo bolesnu tek po neku granu na možda svakom desetom ili petnaestom platanu. Brižljivo je izdvajaju radnici i stavljaju kao „dokaz“ neophodnosti seče.  Ogromna zdrava stabla i velike grane odnose kamionima. Gde će završiti ne znamo. Mnoge ptice ostaju bez doma, mnogi Beograđani bez kiseonika, hlada i lepote koju su platani nesebično davali. Oni koji čekaju na red za odmazdu njišu se tiho i tužno na vetru a ispod njih celom dužinom leže isečena stabla i grane, panjevi  koji čekaju na vađenje... Bulevar izgleda jadno i pusto.

Čiste šume sa starim drvećem su nenadoknadiv izvor fizičkog i duševnog zdravlja: kiseonika, vazduha punog korisnih jona i zdrave energije, koja ima pozitivan efekat ne samo po telo, nego i psihu čoveka. U tom smislu, veliki i stari drvoredi su oaze zdravlja i u gradovima, i u svakom smislu oplemenjuju sredinu u kojoj se nalaze.

Stari narodi nekada su smatrali šume za svetilišta. Rusi su više stotina godina stare kedrove smatrali svetim drvećem božanskih i proročkih moći, stari Sloveni i Grci, Šveđani i Litvanci obožavali su gajeve sa hrastovim i drugim velikim lisnatim drvećem. Stari zakoni nekih evropskih naroda predviđali su surove kazne za ljuštenje kore živom drvetu – išlo se dotle da se život čoveka uzimao za život drveta. Mnogi narodi smatrali su da drveće ima dušu i svako lomljenje grana ili njihovo sečenje, pogotovo van zimskog mirovanja, smatrali su grehom. Kod Austrijanaca pa i mnogih drugih naroda zadržao se na primer običaj da  drvoseča moli za oproštaj drvo kad ga mora poseći. Mnogi stari narodi bol nanet drveću smatrali su grehom  koji se direktno vraćao počiniocu. Indijanci su smatrali za greh seču velikog drveća – sekli su jedino ona koja sama padaju....

U Bulevaru definitivno ni jedno ne bi samo palo. Sigurno je samo jedno – i ovo koje je bolesno, bolesno je zbog potkresivanja koje je takođe rađeno kao bez duše... Po nečijem nalogu policija dežura da spreči svakoga ko pokuša da zaštiti nevino drveće.

Sada je kasno da se bilo šta učini ali ove snimke čuvaćemo kao dokaz nemoći građana da bilo šta učine kada se konfrontiraju sa moći onih koji drže medije i daju naizgled logična ali ipak lažna objašnjenja. Da li smo mogli biti manje ravnodušni, da li smo više i glasnije mogli negodovati da bi nas shvatili ozbiljnije? Sigurno. Ostaje nam samo da molimo za oproštenje duša ovih predivnih bića koja su danas položila život zbog ljudske gluposti.

Sledeći video snimak pokazuje tužne scene masakra drveća - proizvođača kiseonika, prečistača vazduha i neutralizatora buke, u vreme kada se u svim zemljama apeluje da se što manje zagađuje i da se sadi što više drveća, zbog opasnosti koje su posledice globalnog zagrevanja. U Srbiji se radi upravo suprotno.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 251 48
530 životinjskih vrsta na ivici istrebljenja!... Ugroženi i polarni medvjediWorld, Četvrtak, 04. May 2006Ekologija - Udruženje "World Conservation Union", koje se, kako što mu i ime govori, bavi očuvanjem sveta, je na "crveni popis" ugroženih vrsta dodalo novih 530 vrsta! Verovali ili ne, u zadnje dve godine je čak 530 životinjskih vrsta došlo na ivicu istrebljenja. Ugroženi i polarni medvjedi!World, Četvrtak, 04. May 2006Ekologija - Udruženje "World Conservation Union", koje se, kako što mu i ime govori, bavi očuvanjem sveta, je na "crveni po...
Com Content 402 48
MANJE MESA, MANJE GLOBALNO ZAGREVANJE... Kada bi obroci sadržali manje mesa, opao bi tempo globalnog otopljavanja, jer bi se zahvaljujući padu broja stoke, smanjila i količina metana koji proizvode životinje nadimanjem, tvrde naučnici. U analizi objavljenoj u medicinskom časopisu 'Lanset' navodi se da ljudi treba da jedu manje mesa, jer bi smanjivanjem mesa u ishrani za deset odsto opalo ispuštanje gasova kod stoke, koji inače doprinose globalnom otopljavanju. Kada bi obroci sadržali manje mesa, opao bi tempo globalnog otopljavanja, je...
Com Content 191 48
Osam lovačkih laži... ...lov izaziva drukčije štete od divljači. Lovom se životinje nepotrebno plaše, čime se potreba za hranom, a time i štete od ishrane, često povećavaju. Rasprostranjeni argument da divlje životinje prouzrokuju znatne štete, služi samo kao izgovor lovcima kako bi postigli dužu lovnu sezonu i veće kvote za odstrel. Argumenti za ukidanje lovaLOVCI NAM NISU POTREBNI !1. Lovačka lažLovci čuvaju šume i polja od šteta divljačiPOGREŠNO !Baš naprotiv, lov izaziva drukčije štete od divljači. Lovom se živo...
Com Content 1533 48
Odlaže se taksa na ljubimce ... Sekretarijat za komunalne i stambene poslove saopštio je da se odlaže naplata takse na kućne ljubimce do ažuriranja jedinstvene baze podataka na nivou republike. Naknada će se određivati na osnovu preciznih podataka o vrsti i poreklu životinje (da li je udomljena, to jest da li je sterilisana ili ne), a Sekretarijat za komunalne i stambene poslove namerava da kroz bazu podataka dobije potpunu sliku o ljubimcima na teritoriji Beograda. Originalna vest: Danas | Objavljeno: 26/04/2010 | Au...
Com Content 1529 48
Sakaćenje drveća i masovno ubijanje vrana u Kuli!... Lokalna vlast je ovih dana u Kuli organizovala sakaćenje velikog drveća kome su trebale decenije da izraste, i masovno ubijanje mladunaca vrana (gačaca) po parkovima i drvoredima! Ranijih godina, radnici komunalnog preduzeća su dugačkim motkama rušili gnezda na pojedinim lokacijama, a sada po nalogu čelnika iz vladajuće partije sakate najlepše drveće po drvoredima i parkovima! Na desetine mladih nemoćnih ptića umrlo je tokom pada sa velike visine ili nakon toga, ostavljeni su da umru od gladi i ...

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

530 životinjskih vrsta na ivici istrebljenja!

Detaljnije »