Saopštenja

Vegetarijanstvo - Akcija spasavanja zdravlja Zemlje, ljudi i životinja

Stigao je još jedan period praznika – Nove godine i Božića. Kad god ih slavili i šta god slavili, u Srbiji – kao uostalom i u većini drugih zemalja – uobičajeno je da se za vreme praznika i u svim svečanim prilikama konzumira upravo ono što je najnezdravije: ogromne količine mesa, mlečnih proizvoda i jaja. Ni jedan svakodnevni obrok prosečni ljudi ne mogu da zamisle bez mesa, i već je i običnim ljudima, a ne samo lekarima, postalo jasno da to vodi u sigurnu bolest, u nekoliko vrsta teških bolesti današnjice: kardiovaskularne bolesti (pre svega visok krvni pritisak, infarkt i moždani udar), kancer, diabetes, gojaznost itd.  Činjenica je i da su mesni obroci znatno siromašniji i jednoličniji od balansiranog vegetarijanskog menija.

veggie_burger1b.jpg

Uz to, javnost se nedovoljno suočava sa drugom važnom činjenicom: stočarstvo i mesna i mlečna industrija postali su opasnost po opstanak života na Zemlji! Po ranijim procenama stručnjaka, iz stočarske industrije se oslobađa oko 18% gasova odgovornih za pregrevanje planete, ali po novim pokazateljima, taj procenat je mnogo veći: čak i preko 51%! Atmosferu i tlo (šume) najviše uništava uzgoj preživara (naročito goveda),  jer oni tokom procesa varenja i preživanja hrane u vazduh ispuštaju velike količine ugljen dioksida, metana (efekat zagrevanja 23 puta veći nego CO2) i azotnog oksida (efekat zagrevanja 296 puta veći nego CO2). Već sada se trećina celokupne površine zemljišta na planeti koristi za uzgoj stoke (pašnjaci i oranice), i nastavlja se ubrzano uništavanje preostalih tropskih šuma upravo radi uzgoja stoke.

Jedna milijarda ljudi danas gladuje, od preko 6,5 milijardi, koliko nas trenutno ima. Procenjuje se da će do 2050. godine biti preko 9 milijardi ljudi! To iziskuje porast proizvodnje hrane za 70% - ali novi pokazatelji ukazuju na činjenicu da proizvodnja hrane opada, zbog klimatskih promena i prekomerne eksploatacije tla. Sve veći problem je i nedostatak pitke vode, i oko izvora vode vodiće se budući ratovi. A uzgoj stoke i prerada mesa i mleka troše enormne količine vode.
Proizvodnja goveđeg mesa emituje 11 puta više štetnih gasova od proizvodnje piletine, a 100 puta više od proizvodnje povrća.

FAO procenjuje da će se broj stoke udvostručiti do 2050. godine! Time će se udvostručiti i učešće stoke u gasovima staklene bašte. U isto vreme, učešće gasova iz industrije će padati zbog nastojanja vlada većine zemalja da se primeni održivi razvoj i čišći načini proizvodnje energije. Na taj način će učešće gasova iz stočarstva postati još neprihvatljivije nego što je to danas.

Zbog svega ovoga, sva nastojanja i potezi političara, državnih institucija, organizacija i pojedinaca  da se ublaže posledice globalnog zagrevanja, beznačajni su bez značajnog smanjenja broja stoke i znatnog smanjenja učešća mesa, mleka i jaja u svakodnevnoj ishrani. Tako, Britanski Komitet za klimatske promene zahteva smanjenje emisije gasova za 80% do 2050. godine i 50% do 2030, a studije pokazuju da je nemoguće postići taj cilj bez smanjenja stočne proizvodnje za najmanje 30%. Najveći otpor smanjenju stočne proizvodnje i prerade animalnih proizvoda pružaju upravo mesna i mlečna industrija, takođe i preko političkog lobiranja. Pohlepno potrošačko društvo je glavni krivac za najbrže uništavanje života na planeti, brže i gore od grandioznog izumiranja živih vrsta u više navrata tokom praistorije planete.

Potrebna je hitna akcija za smanjenje emisije gasova staklene bašte, dok ne bude kasno. U tom cilju, potrebno je što hitnije sprovesti kombinovane tehnološke promene (u okviru održivog razvoja), uz obavezno smanjenje stočarske proizvodnje. Ovo bi smanjilo i obolevanje i smrtnost ljudi od kardiovaskularnih i drugih opasnih bolesti. Naročito treba smanjiti proizvodnju i ukupni broj goveda.
Redukcija stočne proizvodnje i konzumacije animalnih proizvoda imaće socijalne, zdravstvene i ekološke pozitivne rezultate i prednosti. Klimatske promene pogađaju i stoku i poljoprivredu uopšte, zbog suša ili poplava, i širenja parazitarnih i zaraznih bolesti.

Sve veći broj stručnjaka, pa i u međunarodnim organizacijama poput Ujedinjenih nacija i Svetske zdravstvene organizacije, preporučuje vegetarijanstvo kao rešenje za rastuće ekološke i zdravstvene probleme čovečanstva.

Vaša odluka o tome šta ćete jesti, više nije samo vaš lični izbor – ono što jedete ima posledice po celu ovu planetu! Dakle, sledeći put ako stavite na tanjir šniclu, dobro razmislite o tome da li time ugrožavate zdravlje i život vaše dece i celokupnog života na ovoj planeti. Ono što radimo danas, ima posledice već koliko sutra. Potrebno je urgentno podizanje nivoa svesti celokupnog čovečanstva, jer kataklizmička dešavanja već sada prete da unište ovu planetu i što više odlažemo taj problem, biće sve gore.

Postanimo svesna i odgovorna bića! Samo tako možemo osigurati naš dugoročni opstanak i opstanak svih ostalih živih bića, koja imaju jednaka prava na život kao i mi – jer sve je deo jedne nedeljive celine.
Pridružite se i vi ovom apelu za spašavanje zdravlja: postanite vegetarijanci! Time ćete dati najveći lični doprinos za očuvanje Života na ovoj jedinstvenoj planeti, koja je naš jedini dom na ovom nivou postojanja.

*******

- Ovde je nabrojano više linkova i izvora informacija:
Worldwatch institute

- Ovde je link ka PDF-u u kome su tvrdnje autora tog članka detaljno obrazložene:  Worldwatch -PDF

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1624 48
Pravi povod za seču velikog drveća – gnežđenje vrana na njemu!... Kada su 1995. godine sečeni i sakaćeni veliki platani na tadašnjem Bulevaru revolucije u Beogradu – lepo i zdravo drveće čije krošnje su se sastajale iznad puta – izgovor je bio da su platani navodno bili „bolesni“. Međutim, mogla se čuti informacija koja je kružila nezvaničnim kanalima, da su pravi povod - vrane, koje su se u velikom broju gnezdile na granama tadašnjih platana. U vreme kada su ljudi drastično oštetili klimu i kada upravo što masovnija sadnja drveća može...
Com Content 415 48
Svet se ruši, cirkus i dalje radi... Zahtevamo – zabranite cirkuse sa zivotinjskim tackama!Posle rusenja tribine u Cirkusu Moskva – umesto zatvaranja cirkusa Grad resava problem tako sto ce u buduce cirkusima omogucavati zakup zemljista na 5 godina na kome se biti cirkus kao privremeni objekat. Umesto da grad podrzi predlog zakona o dobrobiti zivotinja dat od Ministarstva poljoprivrede, po kome se zabranjuju cirkusi sa zivotinjama, on ne samo da daje dozvole istima za svoje nastupe – vec i petogodisnje zakupe! Umesto da budemo pono...
Com Content 1590 48
“Bezličan broj”... Autor: Mariana Cerovecki Jesam li, za tebe, samo još jedan bezličan broj? Zar ne shvaćaš da i ja imam dušu? Obitelj, kao i ti. Um, kao i ti. I srce - za razliku od tebe. Zar ti tuga u mojim očima ne kazuje da činiš zlo? Zar moji krikovi nisu dovoljno glasni da čuješ, osjetiš patnju, agoniju koju mi nanosiš? Dao sam ti svo svoje povjerenje U koje si odmah zario nož Krvareći do smrti, zadnjim sam dahom pitao se "zašto?"  Autor: Mariana Cerovecki www.animalrightsar...
Com Content 118 48
Reagovanja: I kenguri će platiti danak... [b]U susret Drugom Festivalu specijaliteta od belih bubrega[/b]U jednim našim poznatim i priznatim novinama mogao se ovih dana pročitati članak pod zvučnim nazivom ’’I kenguri će platiti danak’’, pomislio bi čovek da je u pitanju neki ekološki tekst o zaštiti i pravima životinja, ali da to nije u pitanju shvatite kad pročitate nadnaslov ’’U susret drugom Festivalu specijaliteta od belih bubrega’’.[b]U susret Drugom Festivalu specijaliteta od belih bubrega[/b] U jednim našim poznatim i priznatim ...
Com Content 1468 48
Pomoć za udomljavanje dva nestašna mačeta... Ovo su mačići za koje Vas molim za pomoć. To nisu obični mačići to su „jako nestašni mačići“ – sve su mi cveće poizvrtali i polomili, rade i ostale nevaljalštine, treba mi hitna pomoć. Majka ih je napustila pa su spali na komšijsku milostinju koja nažalost nije redovna i dovoljna. U pitanju su letošnji mačići, s tim da je jedno dosta krupnije od drugog. Nisu baš nešto fotogenični, ali ja ću pokušati da ih još malo doteram, čini mi se da su se već malo „popravili“. Kao što sam Vam ispričala, ...

Svi tekstovi u rubrici

Sponzor BeGeVege festivala

Magazin Eva i ja

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Pravi povod za seču velikog drveća – gnežđenje vrana na njemu!

Detaljnije »