Pregled sajtova
×

Upozorenje

JFolder::create: Nije moguće napraviti direktorijumPath: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/157613328489494
Neuspelo kopiranje: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/polarni medved_m.jpg to /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/157613328489494/polarni medved_m.jpg
JFolder: :delete: Putanja nije direktorijum. Putanja: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/157613328489494

Ross Mackintosh je grafički dizajner koji živi u Velikoj Britaniji i nije aktivno uključen u borbu za prava životinja. Ovaj esej je deo njegove antropološke studije o ljudskom ponasanju, posebno o licemerju i Britanskim opšte prihvaćenim stavovima. Ne želi da stvori crnu sliku o Britaniji kao o zemlji koja je nehajna prema životinjama - poznato je da su oni nacija koja voli životinje posebno kućne ljubimce i ništa ih više ne uzbudjuje nego sama okrutnost prema životinjama. Njegova kritika je upućena na račun ljudi koji nemaju svoje sopstveno mišsljenje a povezuje ih sa opšte prihvaćenom društvenom tradicijom. Na njegovoj web stranici uglavnom se nalaze fotografije i radovi vezani za grafički dizajn, ali na njemu možete naći i druge kratke eseje. Zato posetite: www.rossmackintosh.co.uk

About Ross

"I am a graphic designer living in the UK and am not actively involved in animal rights. I was compelled to write this essay as part of my ongoing anthropological study of human behaviour, particularly hypocrisy in British attitudes. I don't wish to paint a bleak picture of the UK as being inconsiderate to animals (on the contrary we are a nation of pet lovers and nothing stirs the moral conscience more than details of animal cruelty); my criticism is more particular to people's lack of independent thought relating to social traditions. Although my website mainly contains photography and design, you can find other short essays there: www.rossmackintosh.co.uk."

Esej o pravima životinja

U Velikoj Britaniji postoji izvesno licemerje po pitanju okrutnosti prema živorinjama. Ako izuzmete aktiviste koji se zalažu za prava i slobodu svih životinja, većina ljudi ta prava razmatra samo u kontekstu svojih kućnih ljubimaca, ili šire, krznaša. Okrutnost prema životinjama obično se vezuje za slike mučenih pasa, mačaka, majmuna, zečeva, miševa - pregažena ptica neće izazvati istu emocionalnu reakciju kao okrutnost prema vašem kućnom ljubimcu.

Ovaj problem se takođe može proširiti i na ishranu: da li je sva okrutnost prema životinjama individualno osuđena, da li se to moze proširiti i na jedenje mesa zivotinja? Analizirao sam komentare ljudi (i publikacije) koji tvrde da se u drugim zemljama ne vodi toliko računa o životinjama koliko to Britanci čine. Na primer, u Španiji se jedenje konjskog mesa smatra okrutnijim od jedenja goveđeg mesa. Slično je i sa klanjem kokošoske u Indiji - običan čovek koji hoće da zakolje kokošku na sred ulice smatra se okrutnim, dok kasapin koji kolje kokošku u kasapnici samo obavlja svoj posao. Ovo su očigledni simptomi navike - ljudi koji su navikli da krave posmatraju kao hranu a konje kao ljubimce biće uznemireni ukoliko njihova pravila koja se odnose na klasifikaciju životinja ne poštuju drugi ljudi. Na primer, uznemiriće ih prizor klanja konja, ali će ostati ravnodušni na klanje teladi.

Ovakav način klasifikacije životinja dovodi do opšte prihvaćene iluzije o mesu i distanciranja pojmova klanje i konzumiranje. Krv se radnog stola kasapina je poslednja stvar o kojoj ljudi razmišljaju pri kupovini odreska umotanog u foliju, koji, osim što više nema nikakve sličnosti sa životinjom, nosi natpis koji čak i ne asocira na namirnicu životinjskog porekla. Šunka, šnicla, slanina i čvarci su imena koja će ljudi lakše "svariti"; prase, tele, jegnje ili srndać nalepljeni na foliji sa odreskom predstavljaju potencijalan problem. Takođe, činjenica je da ljudi u većini supermarketa mogu kupiti pripremljene proizvode, i da na taj način totalno gube kontakt sa onim što je taj proizvod u početku bio. Dobro pakovanje, zvučan naziv i dobar marketing utiču na to da pripremanje mesa bude mračna umetnost koju praktikuju samo šefovi kuhinja na raznim televizijskim emisijama i bezlične proizvodne linije supermarketa.

Ljudi su svesni te iluzije, ali žele da je ignorišu; jednostavnije rečeno, poznat im je proces na koji meso stiže na njihov tanjir, ali taj proces ne žele da vide niti da u njemu učestvuju.

Ross Mackintosh,
E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 268 48
Spor Slovenije i EU zbog medveda... Ljubljana -- Slovenija i Evropska komisija su u sporu zbog namere vlade u Ljubljani da ove godine lovcima dozvoli da ubiju 100 medveda Vlasti Slovenije kažu da je broj medveda u zemlji porastao na između 400 i 700 i da životinje postaju problem jer napadaju stoku i plaše ljude, a navodno su viđeni i u Ljubljani.Ljubljana -- Slovenija i Evropska komisija su u sporu zbog namere vlade u Ljubljani da ove godine lovcima dozvoli da ubiju 100 medveda.Vlasti Slovenije kažu da je broj medveda u zemlji po...
Com Content 263 48
Spasena 181 šumska kornjača... Subotica, Sidnej -- Državljanin Srbije pokušao da u Nemačku prošvercuje  181 šumsku kornjaču. Inspektor za zaštitu životne sredine Ministarstva nauke i zaštite životne  sredine, Uprava za zaštitu životne sredine i stručnjak Zavoda za zaštitu  prirode Srbije preuzeli su kornjače koje je državljanin Srbije pokušao da  prokrijumčari u Mađarsku i dalje u Nemačku.(Izvor: B92)  Subotica, Sidnej -- Državljanin Srbije pokušao da u Nemačku prošvercuje  181 šumsku kornjaču. ...
Com Content 1707 48
Životinje i biljke su sve manje - ista sudbina očekuje i ljude... Zbog suše i visokih temperatura biljke postaju manje, a time i životinje koje se njima hrane. Neke vrste se svakih 10 godina sele za šest kilometara bliže polovima.Prve promene naučnici su uočili u veličini ovaca na ostrvu Soay na zapadnoj obali Škotske, a utvrdili su da su se smanjile za oko pet procenata u proteklih 25 godina. Takođe su se smanjili i jeleni, kornjače, galebovi i čak i polarni medvedi. Zagađenje okeana uzrokovalo je smanjenje veličine algi i planktona koje su na dnu prehrambeno...
Com Content 219 48
Hunt saboters... Za sve one koji su u novembru 2003. godine navijali za lisice i nisu bili na strani opšte hajke medija da se pobiju sve divlje životinje koje se ikad više usude da promole nos u Novi Sad, evo prave poslastice od sajta.www.huntsabs.org.uk Za sve one koji su u novembru 2003. godine navijali za lisice i nisu bili na strani opšte hajke medija da se pobiju sve divlje životinje koje se ikad više usude da promole nos u Novi Sad, evo prave poslastice od sajta. Radi se o veoma aktivnoj organizaciji sabot...
Com Content 319 48
Intervju sa Čarlsom Petersonom... Kao istoričar i nastavnik, koji je u detinjstvu izgubio oca koji se borio protiv nacista u Evropi, Čarls Peterson (Charles Patterson) je bio duboko ganut žrtavama nacističkih nedela u Nemačkoj. No, kaže da je tek mnogo kasnije uvideo paralelu između izrabljivanja i ubijanja životinja modernog društva i holokausta, što ga je podstaklo da napiše knjigu Večna Treblinka: Naše postupanje sa životinjama i holokaust. Internet novine sa recenzijama knjiga časopisa Anila Agravalova (  Anila Agg...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Spor Slovenije i EU zbog medveda

Detaljnije »