Ovde je opisan slučaj brutalnog ubistva vlasničkog psa rase staford. Ubica se nije obazirao ni na prisutne vlasnike psa, udarao ga je iako je vlasnica pokušavala da ga zaštiti svojim telom.
Ovakvi i slični počinioci MORAJU biti kažnjeni po postojećim zakonima, pa i zatvorskim kaznama po Krivičnom zakoniku, član 269, jer je očigledno da predstavljaju opasnost ne samo po životinje, nego i po ljude. Zločinci su isti, samo se žrtve razlikuju.
Pozdrav, moje ime je Boris Maksimović.Živim na Banjici sa roditeljima i sa bratom koji je Olimpijac i kao jedini rvač koji je nastupio za Srbiju u Londonu. Inače, osvajač je dve zlatne medalje na Evropskom prvenstvu za juniore, vice-šampion sveta dva puta, treći u Evropi za seniore i nosilac nacionalnog priznanja.
Mi imamo, tj. imali smo dva psa: srednje-azijskog ovčara po imenu Hai Fali Hanka, koju smo dobili iz Sibira, a drugi pas rase staford po imenu Džip star 7 godina. Džip je jedan od najrazmaženijih pasa za koje ja znam, toliko je voleo da se mazi i češka da je to bilo nemoguce:). Uz Džipa su odrasla bratova i sestrina deca, jednom rečju bio je atrakcija, imao je čak i nadimak "Debeli", mogao je da jede dok se ne naduje. Kad sednemo da pričamo sa nekim on priđe stolici i bukvalno gurne ruku njuškom sebi na glavu i pomera glavu levo desno (kao kad ga mazite), nikad nije zalajao na dete ili čoveka, bio je miran ali je voleo da se igra; kad se vozi sa mnom u automobilu, on sedne kao čovek; čak ni smeće nije moglo da se baci bez njegove pratnje. On je bio jedan socijalizovan pas. Jednom se čak i pravio da ga boli noga, nije gazio na nju i mi smo obišli 3 ili 4 veterinarske ambulante i snimali mu nogu dok na kraju jedan od veterinara nije pitao šta on voli najvise – a to je da bude u kući. Kada smo mu to rekli, on se nasmejao i rekao nam da ga pustimo u kuću i kad smo to uradili prohodao je :). Inace, ulazna vrata su nam preko leta stalno otvorena, pa je mogao da uđe, dok je zimi bio sa nama u kući, naš mali prevarant:).
Desilo se da se čak i zaljubio, nije mogao da jede, bio je tužan; morali smo da ostanemo u kontaktu sa vlasnikom te ženke i da ih zajedno šetamo:).
Jednom nam je cak i ćebe uzeo iz sobe i odneo u kućicu i kad smo to videli smejali smo se danima, čak smo mu i ostavili taj "trofej". Mnogo je zanimljivih situacija, čitav roman, ali je meni je sve teže i teže da o tome pišem. Džip je bio član porodice...
Dana 26. aprila 2013. godine, kao po običaju, komšijin pas je izašao iz dvorišta i dotrčao po ko zna koji put do našeg dvorišta i počeo da laje na nase pse. Iako smo komšiju molili da pazi na njega da stalno ne dolazi kod nas i napada nam pse, to se ponovo desilo.
Moj pas Džip je toga dana uspeo da izađe i oni su se pobili. Moja majka je pokušala da ih razdvoji zajedno sa vlasnicom tok drugog psa, i njen je zet preko njihove ograde počeo da gađa naseg psa građevinskim gredama, ali naravno nije izlazio da pomogne da se psi rastave, čak je uzeo jednu od greda debljine 15x15 cm i poceo da udara mog psa po glavi i kičmi i pored toga što je moja majka plakala i molila ga da prestane; čak je i majka njegove žene govorila da prestane, da može da povredi i moju majku i ubije psa. On naravno nije prestao, nego je zverski udarao mog psa i kad je moja majka uspela da odvoji Džipa od susedovog psa, zajedno sa našim zetom, ta zver od čoveka je uzela i nastavila da nam ubija psa iako je moja majka legla preko njega da ga zaštiti, i on je izdahnuo. Policija je došla, napisali su zapisnik, veterinarska služba je konstatovala smrt.
Ta zver je i dalje na slobodi, ja se plašim za sebe i moju porodicu da nam se nesto ne desi jer je živo biće zverski ubio građevinskom gredom. Meni ništa neće vratiti mog psa, zato bih voleo da se ta zver osudi za ovaj zločin jer takva osoba sutra može da ubije i čoveka.
Kao prilog vam šaljem njegove fotografije i policijski zapisnik.
Ja i moja porodica smo veoma potreseni i molimo vas da nam pomognete da se ovo ne zaboravi.
Ćutanje o ovakvom zverskom nedelu je i njegovo odobravanje.
Policijski zapisnik
Veterinarska potvrda o smrti psa
Važna napomena: Priča o ovom nemilom događaju, kao i fotografije i dokumenta, objavljeni su zato što su vlasnici ovog ubijenog psa tako želeli, i zato da se javnost upozori na potrebu adekvatnog kažnjavanja počinioca ovakvih zločina.
