1.Akcija: ZA pretvaranje lovišta u nacionalne parkove bez lova
2.Otvoreno pismo ministrima Republike Srbije
3.Argumentacija lovaca je potpuno neprihvatljiva
4.Filmovi o patnji životinja
5.Foto galerija Akcije
Ministarstvo poljoprivrede tvrdi: ”Mnogi teško obnovljivi resursi u našoj zemlji su ugroženi, a među njima je i divljač, kojoj je u poslednjih desetak godina drastično smanjena brojnost i kvalitet, toliko da su pojedini krajevi gotovo ostali bez jelena, srna, zečeva, jarebica i drugih vrsta divljači.“. Pitanje je ko je odgovoran za drastično smanjenje brojnosti i kvaliteta teško obnovljivih resursa? Nama običnim gradjanima nije jasno zbog čega ministarstva nemaju podatke o broju ulovljenih životinja? Zbog čega od Lovačkog saveza, lovno turističkih agencija i preduzeća, kojima su lovišta ustupljena, ti podaci nisu Vama dostavljeni i dostupni svakom građaninu naše države i ako se zna da su divlje životinje nacionalno blago svih nas? Zbog čega podatke o broju prokrijumčarenuh životinja i događanju na našim lovištima dobijamo sa inostranih carina i međunarodnih sudova?
Ustupanje lovišta lovno turističkim agencijama i preduzećima kod nas donosi ogromne i nesagledive štete. Finansiranje saniranja tih šteta se ne mogu meriti sa deviznim prilivima koje donosi lov. Prema nezvaničnim procenama iz Srbije se prokrijumčari godišnje oko milion raznih vrsta ptica od kojih je većina sa spiska zakonom zaštićenih vrsta.
Međutim, ministarstvo poljoprivrede rešenje vidi u izradi Programa unapređivanja, zaštite i gajenja divljači, radi intenzivnog korišćenja, - koji će korisnici lovišta ( lovno turističke agencije i preduzeća ) izvesti uz korišćenje sredstava iz budžeta Republike Srbije. Planirano je da se iz budžeta finansira 10.300.000 dinara.
Mi rešenje ovog problema vidimo u potpunoj obustavi lova i davanju šanse prirodi za ponovno uspostavlje ravnoteže. Pored ostalog, masovni lov ptica i drugih divljih životinja uzrokovao je potpuni slom eko sistema, a jedna od posledica tog sloma je masovno razmnožavanje gubara.
U toku prošle godine Udruženje ‘’Sloboda za životinje’’ prenelo je svim medijima upozorenje Dr Vojislava Vasića, bivšeg direktora Prirodnjačkog muzeja u Beogradu i jednog od najvećih stručnjaka za ptice na području Balkana, u kome je rekao: “Trenutna situacija govori o potpunom poremećaju prirodnog sistema. Kada se priroda pusti na miru, populacije različitih životinjskih vrsta kontrolišu jedna drugu. Međutim, sada je takvo stanje, da populacije više nisu vitalne i sistem uzajamne kontrole je potpuno poremećen.
Kada se ptice i druge ugrožene životinje, masovno uništavaju dolazi do toga da se prirodni mehanizam jednostavno pokvari. Treba da se naglasi da napad gubara nije prirodna nepogoda već neprirodna.
Čovek pokušava to da sanira i interveniše skupim i otrovnim sredstvima, što takođe ima svoje posledice. Većina gusenica se od ptica štiti tako što gomila koncentraciju gorkih tanina iz lišća. Zbog toga one ptice koje jedu gusenice tako tempiraju svoje gnežđenje da hrane svoje mladunce u rano proleće kada je niska koncentracija tanina. Ovde nije toliko reč o direktnom lancu ishrane već o slici potpuno porušenog ekosistema u kome učestvuje čitav niz različitih životinjskih i biljnih vrsta.“
Upozorenje nije preneo ni jedno glasilo javnog informisanja.
U međuvremenu, kroz medije građani su informisani da su gubari položili jaja na blizu 150.000 hektara naših šuma. Građani su gledali u spotovima na televiziji u udarnim terminima kako gusenice, hraneći se, potpuno uništavaju lisnu masu. Saznali su da se usled golobrsta u šumama smanjuje prirast stabala, a u voćnjacima dolazi do gubitka prinosa i smanjene rodnosti za sledeće godine. Takođe se čulo upozorenje da ukoliko se golobrst nastavi i sledeće godine, može doći do sušenja stabala.
Posle ove akcije informisanja javnosti, Vlada Republike Srbije donela je uredbu o utvrđivanju Programa zaštite i unapređenja šuma za 2005.godinu, kojom su utvrđena sredstva u iznosu od 205 miliona dinara za sufinansiranje zaštite šuma od gubara. Ova sredstva su odobrena na osnovu informacija da su gubari registrovani na površini od 360 933 ha od čega površina od 151.611 ha sa vrlo jakim intenzitetom napada gubara – preko 500 legala po hektaru. Srbijašume su dobile 180 miliona dinara za nabavku skupih i otrovnih sredstava. Sredinom maja tretirana je površina od 78. 529 ha.
Običan građanin lako izračuna da je iz državnog budžeta otišlo samo za sanaciju navedenih šteta 2,7 miliona evra. Da li je toliki bio devizni priliv od lovnog turizma?
Udruženje za zaštitu i prava životinja ”Sloboda za životinje” upućuje Vam protest zbog masovnog ubijanja životinja, koje se već godinama događa kod nas bez ikakve ozbiljne kontrole, što izaziva ogromne ekološke i finansijske štete – mnogo veće od deviznog priliva od lova! Takodje i protiv izdvajanja sredstava iz budžeta za saniranja šteta izazvanih masovnim nekontrolisanim lovom. Štetu treba da sanira onaj ko je prouzrokuje..
Koliko oni kojima je povereno naše nacionalno blago brinu o njemu, pored dosadašnjih afera, slikovito nam pokazuje fotografija sa sajta lovačkog udruženja ’’Hajduk Veljko’’ iz Negotina koje reklamira na svom sajtu, u galeriji slika ulova svojih članova – ulovljenog risa.? Ris je prvi na spisku ugroženih vrsta sisara. Lov na risa ima trajnu zabranu po članu 4. Zakona o lovstvu. Da li je to poziv na lov zaštićenih vrsta? A Član 62.kaže: ‚‚Novčanom kaznom od najmanje 200.000.000 dinara do najviše utvrđenog iznosa Zakonom o privrednim prestupima, kazniće se za privredni prestup preduzeće, Lovački savez Srbije, odnosno lovačko udruženje ili drugo pravno lice ako lovi divljač zaštićenu trajnom zabranom lova.‚‚
Da Vas podsetimo: Nova ekološka istraživanja su dokazala da životinje imaju sopstveni prirodni mehanizam regulisanja populacije: Kada se priroda pusti na miru populacije različitih životinjskih vrsta kontrolišu jedna drugu. Da životinje raspolažu sopstvenim mehanizmom regulacije brojnosti dokazuju i mnogi nacionalni parkovi po svetu. Mali mesožderi, lisice i drugi, dovoljni su da u nacionalnim parkovima stabilizuju ravnotežu; veliki sisari imaju sopstvene strategije za smanjivanje prekomerne populacije. Lovci, naprotiv, nasilno menjaju tu ravnotežu.
 To potvrđuju i iskustva saradnika nacionalnog parka “Grand paradizo” u Italiji.Tu je na 27 000 ha, na velikoj šumskoj oblasti, od 1922. godine, lov zabranjen. Veterinar Bruno Bazano iz toga parka kaže:“Životinje se ovde još od osnivanja nacionalnog parka više ne love. Od tada, više nikad nismo imali oštećenja šume. Nikad, dakle, nismo morali da regulišemo populaciju ovih životinja na bilo koji način. A cilj lovaca je da broj svojih žrtava konstantno drže na visokom nivou. Lov služi jedino lovcima. Za mene lov nema nijednu drugu funkciju osim uživanja za lovce.” |
Istraživanja ekologa kažu da životinje raspolažu sa unutarnjim mehanizmom za regulaciju priraštaja - priraštaj divljači ne reguliše se lovom. Ako preti opasnost od prenaseljenosti, kod životinja se prirodno snizi stepen rađanja. To dokazuju nacionalni parkovi u Evropi gde je lov zabranjen. Primer je i švajcarski kanton Ženeva. I tu je lov zabranjen, pa do sada nije zabeležen prekomeran rast broja divljači. U Holandiji se takođe više ne lovi.
Zbog toga, predlažemo da Vlada u određenom vremenskom periodu uzme kao prioritet plansko pretvaranje lovišta u nacionalne parkove bez lova ili parkove prirode.
Za Udruženje ‘’Sloboda za životinje’’
Snežana Milovanović, predsednica
