Neki od potpisnika peticije iz unutrašnjosti pričali su nam o tome kako se kod njih na imanjima divlje životinje sklanjaju da bi pobegle ispred lovaca u sezoni lova. Oni ih hrane i poje. Ali dešava se i to da oni na svom imanju ne mogu da spreče lovce koji hoće da ubiju životinje. Pitali su da li je moguće doneti zakon da se to zabrani tako da mogu oni koji su protiv lova na svom imanju lovcima reći ne. Neki su ponudili žito za hranjenje ptica na područjima koja se pretvore u nelovna.
Na pitanje „Da li znate da su u najnovijem lovu na ptice po zvaničnim izveštajima dvadeset puta više od naših ulovili strani lovci?“ gotovo svi građani bili su iznenađeni i zaprepašćeni ovim podatkom. Takođe su skoro svi rekli da ne žele strane lovce u našoj prirodi kao i da bi radije sa svojim porodicama za vikend odlazili organizovano sa fotoaparatima u nacionalne parkove u kojima nema lova.
Za primer velikog nacionalnog parka Grand Paradizo u Italiji naši građani su uglavnom odgovarali – „Italijani neguju nacionalne parkove a kod nas šalju lovce da ubijaju“. U navedenom parku je na 27 000 hektara lov zabranjen već 80 godina i od osnivanja nije bilo potrebe da lovci regulišu brojnost životinja. Nova ekološka istraživanja takođe su potvrdila da životinje same regulišu brojnost svojim prirodnim unutrašnjim mehanizmima. Na pitanje „da li znate da je u Italiji osuđeno sedmoro ljudi koji su do sada prošvercovali više od dva miliona ptica sa našeg područja“ građani su oglavnom zastajali iznenađeni. Na pitanje da li je veći zločin šverc ili ubijanje – odgovor je najčešće bio – sve to zajedno treba potpuno zabraniti.
Bilo je posetilaca iz Engleske koji su objasnili da se i tamo lov postepeno ukida i usput se požalili na to da su već dugo godina vegetarijanci i da kad dođu u Srbiju imaju problem jer nemaju gde da se hrane. Sličan problem imala je i grupa mladih Slovenaca koja je došla na štand da pita da li u Beogradu postoji bar jedan vegetarijanski restoran gde bi mogli da ručaju. Među njima je bio i Kuhar Robert vlasnik poznatog i dobrog vegeterijanskog restorana „Vegedrom“ u Ljubljani. Govorio nam je o hepeningu koga je priredilo društvo „Osloboditev živali“ uz velike pohvale, na kome je među skoro 5000 ljudi bio i on prisutan. Sve ih je zajedno obradovalo to da se i u Beogradu pojavilo slično udruženje.Nešto više o ovom događaju. Inače u našoj zemlji restorani nemaju ni jedno vegetarijansko jelo u jelovniku. Jedan bračni par iz Nemačke je prišao da pita da li i oni mogu potpisati peticiju, jer se i u Nemačkoj takođe zalažu za ukidanje lova.
Ipak najdraži posetioci štanda bili su bivši lovci koji su konstatovali da su i oni sami uvideli da je sve ono što Udruženje za zaštitu i prava životinja “Sloboda za životinje” govori istina, zato su došli da potpišu peticiju. Neki su doveli i svoju već odraslu decu da daju svoj potpis. Dobili su najiskrenije čestitke od članova udrženja.Bilo je među posetiocima i aktivnih lovaca. Oni su uglavnom bili potpuno zaprepašćeni. Pitali su zašto se “Sloboda za životinje” ne bori protiv krivolovaca zbog kojih je broj ulovljenih životinja bar deset puta veći od zvaničnih izveštaja. Govorili su i oni da su protiv masovnog ubijanja i šverca koji se već godinama odvija. Na pitanje članova udruženja zašto su do sada ćutali o svemu tome, rekli su da neki lovački krugovi imaju zaštitu u političkom, vojnom i u policijslom vrhu i da oni tu ništa ne mogu.
Nasu akciju podržali su i advokati koji su ponudli svaku pomoć u pravnom smislu. Nadamo se da će to biti prvi advokati koji će ubuduće reagovati na sudu za teže povrede prava životinja na život u skladu sa svojom vrstom.
Mnoga ekološka udruženja su i potpisima svojih članova i pozivima na saradnju podržala akciju. Među njima je bilo i onih iz „Bum“-a, balkanskog udruženja mladih koji se u sklopu svojih akcija protiv naoružanja izjašnjava takođe i protiv lovačkog naoružanja. Mnogo članova drugih udruženja za zaštitu životinja iz Beograda, Pančeva i Požarevca su takođe dala svoju podršku potpisima i pozivom na saradnju.