Dragi prijatelji, Pomozite da se ljudima pokaže jednostavna istina o tome šta se događa teladima i kravama u mlečnoj industriji, kako bi razmislili o moralnom i etičkom problemu dobijanja i konzumiranja mleka i mlečnih proizvoda. Pridružite nam se u Knez Mihailovoj u nedelju 05.06.2016 u 17h kod česme. Napravite i vi pano, plakat, poster ili drugi materijal na ovu temu i pomozite nam u deljenju letaka ili ponesite svoj I Pad da bi se na njemu prikazao film o patnji krava i teladi u mlečnoj industriji.
- Datum: Nedelja, 05.jun.2016 od 17-18h
- Lokacija: Beograd, ul.Knez Mihailova - česma
- Osoba za kontakt: Snežana Milovanović, predsednica udruženja, Mob: 064/168-5575
Etički i moralni problem dobijanja i konzumiranja mleka i mlečnih proizvoda
Majke sisara nose svoje mladunce do rađanja, različit vremenski period - npr. kod zečeva 1 mesec, 2 meseca kod mačaka, nešto malo duže kod pasa, delfini nose mladunče 1 godinu, žirafe 1,5 godinu a slonice nose do 2 godine. One po rođenju mladunaca ulaze u period laktacije ili dobijanja mleka u svojim mlečnim žlezdama, Mleko služi za ishranu novorođenčeta, sticanje njegovog imuniteta i omogućavanje brzog rasta. U prirodi obično period laktacije a samim tim i hranjenja mladunaca traje od prilike koliko i dužina nošenja novorođenčadi u stomaku. Sve vrste sisara hrane majčinim mlekom svoje mladunce u ograničenom period laktacije.
Mali slon raste veoma brzo. On pri rođenju teži otprilike 120 kilograma, majka ga doji oko 2 godine kad se vrlo brzo razvija te posle prelazi na biljnu ishranu a sa šest godina već ima jednu tonu mase, koliko teži odrasli dvorogi nosorog. Kod krava je slično kao kod žena – njihova trudnoća traje isto 9 meseci i po rođenju teleta kao i kod žena navire mleko koje je namenjeno njemu. Svetska zdravstvena organizacija ženama preporučuje period dojenja deteta od 2 godine. Dakle duže nego što ga je nosila. Uporedo s tim ljudi ne dopuštaju da krave doje svoje mladunče isto toliko ili bar koliko su ga nosile, već ga odmah kad posisa kolostrum radi imuniteta (prvo dojenje) po rođenju odvajaju od nje. U najboljem slučaju napajanje kolostrumom i mlekom majke najčešće se primenjuje tokom prvih 4-7 dana života teleta, a zatim se prelazi zamenu za mleko. Snažna majčinska veza između krave i njenog novorođenog teleta prekida se već prvog dana. Užasna tuga krava razleže se sa njihovom rikom danima po okolini. Iako je logično da se telad hrane sisanjem, to je za odgaivače najskuplji i najneekonomičniji način jer tele može dnevno da konzumira 10 i više litara mleka.
Umesto sisanja u najboljem slučaju tele se napaja sa mnogo manjom količinom mleka od onog što može da posisa ali najčešće to je veštačka zamena za mleko. Tele kada je s kravom, obično sisa svoju majku 10 do 12 puta dnevno, u ukupnom trajanju od 20 do 60 minuta. Međutim, telad koja se napajaju imaju na raspolaganju daleko kraće vreme da popiju mleko, tako da se neutažena čežnja pretvara u tužni nagon za sisanjem nastavlja i nakon završenog napajanja. Ona, zbog toga, nastavljaju sa sisanjem delova tela druge teladi (vime, mošnice, usne školjke, pupak). Uzgajivači da bi to sprečili telad posle napajanja ostavljaju pojedinačno fiksirana još 10-30 minuta, do prolaska nagona za sisanjem. Međutim ova tužna pojava se kasnije nastavlja i može se videti kod priplodnih junica i krava koje sisaju vime drugih grla. Posledice ove pojave često su zapaljenje pupka ili srednjeg uha kod teladi, upala vimena junica i oštećene četvrti vimena.
Zbog česte pojave infekcija i razboljevanja ovako hranjene teladi, da bi se sprečilo širenje infekcija i bolesti, praktikuje se jedan od načina držanja teladi u masovnim uzgojima u mobilnim individualnim kućicama (igloima), postavljene na otvorenom prostoru, na betonskoj podlozi s nagibom. U ranim danima vrši se bolno obeleževanje i još bolnije sprečavanje porasta rogova. Sprečavanje porasta rogova kod teladi se vrši pomoću štapića masne sode, kaustične tečnosti ili putem elektrokautera spaljivanjem osnove roga. Eventualno prisutne pasise kod ženske teladi s mesec dana odstranjuju se odsecanjem oštrim makazama, nakon čega sledi dezinfekcija rana. Muška telad se usmeravaju u priplod ili tov za klanicu. Ženska telad u ovom uzrastu uglavnom se zadržavaju za priplod izuzev grla s velikim odstupanjem u pogledu telesne razvijenosti koja se kao ekonomski neisplativa šalju u klanice. A u međuvremenu krava mora proizvesti 10 puta više mleka nego što bi njeno tele popilo, ogromna količina ukradenog mleka dospeva do nezajažljivih kunzumenata – ljudi u obliku mleka, sira, jogurta, pavlake, kiselog mleka, dok telad krava piju zamene za mleko.
Svega 20-25% teladi zadržava se za proizvodnju mleka. Ostali se nakon dve nedelje odvajaju za proizvodnju mesa, za sirišta iz želudaca zaklane teladi za proizvodnju sireva i za štavljenje njihove kože za obuću ili druge odevne i upotrebne predmete. Tamo gde nema igloa telad žive u izolaciji, u drvenim sanducima, bez saginjanja, bez mogućnosti da se okrenu, ispuštajući vlastiti otpad na pod gde borave, a hranjeni su nezdravom zamenama mleka bez gvožđa, kako bi im meso ostalo 'ružičasto', jer to potrošači tako vole. Nakon 3-5 meseci idu na klanje. Ali do tada su već toliko nezdravi da i ako ne bi bili zaklani, umrli bi od raznih bolesti.
Činjenice o proizvodnji mleka:
- Od ukupnog broja krava 60-75% je veštački oplođeno a nova tehnologija omogućava unošenje celog embriona, ne samo semena. Veštačko osemenjavanje je silovanje živih stvorenja a održavanje trudnoće podrazumeva svakodnevne kontrole koje su slične po postupku.
- Krave se muzu 2-3 puta dnevno čak i do 10 meseci godišnje redovno i za vreme trudnoće; po porođaju se već posle 3-4 meseca ponovno veštački osemenjava. Ona je praktično, da bi bila što više ekonomski isplativa, u stalnoj laktaciji čak i za vreme trudnoće.
- Umesto da proizvodi 3 litre mleka dnevno za svoje tele, ona proizvodi 30 litara;
- Težina kravljeg vimena može biti i do 50 kg;
- Krava je hranjena koncentratima proteina da bi povećala proizvodnju mleka;
- Umesto 20 godina koliko prirodno krava živi, ubijaju ih zbog mesa, već nakon 5 godina;
- Zbog slabih higijenskih uslova i kontrole, uzrokovanih brzinom proizvodnje i količinom krava, metalne cevi koje izvlače mleko često prenose infekcije, a često i ozljeđuju krave;
- 25% krava mlečne industrije pati od infekcija poput mastitisa;
- Prirodni životni vek krave trajao bi oko 20-25 godina, ali terana preko svojih mogućnosti, izmorena i obolela (36%), slabo proizvodeći mleko (28%), nesposobna da se oteli (36%), završava na klanju kad je stara otprilike 5 godina;
Pridružite nam se u akciji pod nazivom: "Moja mama, moje mleko! Lažu te, nije tvoja kravica!"
- Datum: Nedelja, 05.jun.2016 od 17-18h
- Lokacija: Beograd, ul.Knez Mihailova - česma
- Osoba za kontakt: Snežana Milovanović, predsednica udruženja, Mob: 064/168-5575
Video snimci sa akcije - "Moja mama, moje mleko!
Da biste odgledali sve video snimke jednostavno kliknite dugme Forward (Sledeće) na TV plejeru ili kliknite na oznaku za playlistu (1/4) u gornjem levom uglu TV plejera i izaberite video koji hoćete da gledate.
