Stigli su etivegetarijanci
Jedna od meni dražih definicija slobode je ona da je sloboda potpuno odsustvo svake nade, a u ritmu tog, samo naizgled paradoksa, pulsira i buja vegetarijanska i vegan svest današnje planete Zemlje.
Naime, na jednoj strani „paradoksa“ odzvanja: nade nema, nade da će uskoro svest većine ljudi prožeti saosećanje i ljubav prema bližnjima, dok na drugoj strani „paradoksa“, ako vam je bar malo stalo, možete čuti, videti, opipati i zagrliti ljude koji su najava nekih novih i svetlijih odnosa među svim bićima, a koji se „glavnoj struji“ ove zastranjene i zaplašene „civilizacije“ na umoru, čine potpuno neuobičajenim i čudnim. Ili bolje i preciznije rečeno, taj ih se zaplašeni, mesožderski deo populacije, na neki bogobojazni način - boji. Jer oni su njihova savest, njihov pogled u psihu - oni sami.
Vegetarijanci, vegani i svi koji su svesno prestali jesti meso životinja, glasnici su iskrene Svetlosti i svojim predanim, osvešćenim životima najavljuju doba novog saosećanja, vreme kada će nenasilje i saosećajnost prema čoveku ili bilo kojem drugom biću, biti opet nešto uobičajeno, nešto što se neće povlačiti kroz „verovali ili ne“ rubrike.
Ta svest kojom su etički vegetarijanci (zovimo ih ubuduće etivegetarijanci!) prožeti i s kojom žive svoje iskrene živote, a kojom teže oplemeniti i duše sve svoje braće, jedna je od najjasnijih najava velike globalne promene svesti koja se događa pred našim očima uz zaglušujuću buku umirućeg sveta pred raspadom.
Saosećanje - zajednička karakteristika
Vegetarijanstvo kao način prehrane, baš kao i reinkarnacija, postalo je tokom zadnjeg stoleća opšti pojam, deo kolektivne svesti čovečanstva, pa danas više uopšte nije sporno da vegetarijanstvo i veganstvo donose zdraviji i ugodniji život našem fizičkom telu, a pali su i poslednji mitovi o vege - hrani, o hrani nepotpunoj i nedovoljnoj za djžecu ili velike fizičke napore. Martina Navratilova i Carl Lewis samo su vrh dugog popisa vrhunskih sportista vegana, a stasale su i cele generacije klinaca koji od prvog udaha žive bez mesa i namirnica životinjskog porekla.
Nama znani podaci o vegetarijanstvu sežu najmanje 6000 godina unazad, a od kada je olovke i kompjutera, zapisane su reči celog niza velikana iz svih oblasti ljudskog delovanja koji su vegetarijanstvo i veganstvo prepoznali kao jedan od nosača moralne vertikale svake pojedine duše te su ga, kao istinski filozofi, počeli praktikovati i živeti.
Istorijska galerija znamenitih likova koji su prestali jesti svoje bližnje nepregledna je: Sokrat, Pitagora, Horacije, Leonardo, Sv. Franjo Asiški, Thoreau, Tesla, Einstein, Newton, Edison, Emerson, Tolstoj, Zola, Kafka, Singer, Schweitzer, Gandhi, Hugo, Kundera… Danas na listi poznatih koji ne jedu meso preovladavaju pevači, muzičari, glumci, glumice, manekenke i uopšteno ljudi iz šou biznisa ali sramežljivo pupaju etivegetarijanci i među političarima. Zadnji primer političkog eti - preobraćanja je onaj slovenačkog predsednika Janeza Drnovšeka koji je dokazao još jednu važnu stvar - za duhovnost nikad nije kasno.
Upravo zdravstveni razlozi, kao što je to bio slučaj kod Janeza Drnovšeka, milione ljudi širom sveta usmerili su na blagodeti vegetarijanske hrane. Pritisnuti bolestima počeli su jesti biljnu hranu, da bi nakon ozdravljenja mnogima od njih to bila odskočna daska za skok u duhovno.
No, novi naraštaji postaju vegetarijanci prvenstveno iz etičkog uverenja koje je božanski jednostavno: živeti bez fizičkog i psihičkog nasilja i okrutnosti prema bilo kome ali i ne dozvoliti da nasilje pokušaju sprovoditi na tebi!
Bilo da hodaju popuno sami ili deluju preko filozofskih, religijskih, antiglobalističkih, anarhističkih i ko zna kakvih još pokreta i škola, svima njima zajednička je jedna stvar koju imperativno i svakodnevno žive ma šta radili i čime se bavili - saosećanje prema svim živim bićima. Sa zadovoljstvom primećujem da nas je sve više.
Dnevno se kolje 25 miliona živih bića
Danas na Zemlji čak četiri milijarde ljudi živi pretežno vegetarijanski, a zadnjih je stotinjak godina stvorena već jasno izražena svest o nužnosti aktivnog angažovanja u ovom materijalnom svetu izokrenutih vrednosti, koji se, taj naopaki svet, možda, najbolje može sagledati iz vizure polumrtve, nedoubijene svinje obešene naglavce dok juri, samrtno vrišteći, pokretnom trakom u sterilnoj klanici koja izgleda kao unutrašnjost svemirskog broda Enterprisea.
Sve svetske i domaće aktivističke organizacije prijatelja životinja ističu da je njihov cilj da spreče upravo taj trenutak, jer kada do njega dođe - kasno je za sve. Treba delovati pre nego vas obese naglavačke.
Svinja iz mog primera sutra možete biti vi što se, nažalost, i dogodilo milionima žrtava holokausta koji su ubijani po istim principima kako se danas kolju životinje, po klanicama u vašem i mojem susedstvu. Godišnje se danas, samo u SAD - u, mučki ubije 9,4 milijardi životinja, od čega pilića 8 milijardi. To znači da se dnevno kolje 25 miliona živih bića.
Ta vruća i sramna prljava veza između eugenike nastale u SAD - u, holokausta i današnjih mega - klanica podrobno je opisana u knjizi "Večna Treblinka" Charlesa Patersona. Sličnosti nabrajene u knjizi, zapravo istosti, između nacističkog genocida i današnjeg institucionalizovanog ubijanja životinja jednostavno bodu i peku oči pa većina ljudi, baš kao i većina Nemaca za vrieme holokausta, ne žele previše slušati o tome jer - kvari im apetit i remeti programirani šoping raspored, a i nešto ih, kad to čuju, iznutra zapecka.
Pravi etivegetarijanac današnjice je upravo suprotno od toga - onaj koji svakoj životinji može pogledati ravno u oči. Etivegetarijancem se postaje iz etičkih razloga i uverenja, kada se svom svojom nutrinom oseti da nema ama baš nikakvog opravdanja da se upravo ljudima i jedino ljudima da status moralno superiornijih bića od svih drugih živih stvorenja koja nastanjuju Zemlju. Uostalom, etivegetarijanci su ljudi koji ne bi jeli meso ni da sto nauka objavi da je nejedenje mesa štetno po zdravlje.
Vreme saosećajnijih od Boga
Očuvanje zdravlja i produženje života, opsesije kojim je farmaceutika stavila u okove milijarde ljudi, nisu životni prioriteti etivegetarijanaca jer su dovoljno izvan „glavne struje“ da znaju da ne postoji hrana, mesna ili bezmesna, koja će učiniti fizičko telo potpuno zdravim i besmrtnim, da ne postoji preparat koji će naš imunološki sistem učiniti tako moćnim da zaobiđe smrt. A etivegetarijanci nisu ucenjeni smrću - oni je dišu punim plućima, baš kao i život.
Danas već i neki naučnici „glavne struje“ javno tvrde da je rešenje za globalnu krizu hrane upravo postepeno prelaženje sa mesne prehrane na vegetarijansku. Naime, zna se da je za kilogram goveđeg mesa potrebno potrošiti 9 kilograma žitarica. Etivegetarijanci su odavno shvatili tu „komplikovanu“ jednačinu pa su i oni nešto izračunali: Svake godine od gladi umire 50 miliona ljudi! Kada bi industrijske zemlje sveta smanjile svoju „proizvodnju“ mesa samo za 10%, moglo bi se dodatno prehraniti 100 miliona ljudi i niko na celoj Lopti ne bi gladovao. Odgovor zašto se to ne učini tromo se valja bolesnim korporacijskim umovima, čime se takođe etivegetarijanci rado i predano bave, ali to je već jedna druga priča…
Igor Mandić je rekao da svi vegetarijanci imaju samo jedan problem: misle da mogu promeniti svijet. Moje mišljenje je da to nije njihov, pardon, naš problem, već velika komparativna prednost koju ćemo itekako dobro znati iskoristiti.
Sva velika predanja govore o dolasku novog, nenasilnog doba, doba bez okrutnosti bilo koga prema bilo kome. I Leonardo da Vinči je rekao da će „doći dan kada će ljudi poput mene gledati na ubistvo životinje kao što danas gledaju na ubistvo čoveka.“
Ne znam tačan datum kada će doći taj dan, to veliko doba mira i sreće, ali sam siguran da je etivegetarijanstvo velika najava tog doba i seme „religije“ budućnosti, „religije“ koja neće imati svoje sledbenike, već će je svaki osvešćeni pojedinac svakodnevno živeti. Biće to vreme saosećajnijih od Boga!
Nenad Kobasić
© Sva prava zadržana; TELEdisk
Magazin Svjetlost
(Napomene: Prevedeno sa hrvatskog jezika. Moguće je da originalni link više ne sadrži ovaj tekst.)
**************************
Etičko vegetarijanstvo
Postoji nekoliko vrsta vegetarijanske ishrane.
Po staroj mudrosti „Ko jede (sve) dok oboli, mora da posti dok ozdravi.“, ali ovaj put pomenućemo vegetarijansku ishranu koja nije nužnost zbog oboljevanja od bolesti.
Neke religije (neke od istočnjačkih religija i neke hrišćanske verske zajednice) zahtevaju prelazak na vegetarijanstvo, ali ono postoji kao način ishrane i života i nezavisno od religijskog opredeljenja.
Po načinu ishrane, postoji više „vrsta“ vegetarijanaca:
- ovo-lakto-vegetarijanci ne jedu meso, ali jedu mleko, mlečne proizvode i jaja,
- lakto-vegetarijanci od životinjskih proizvoda jedu samo mleko i mlečne proizvode,
- vegani jedu samo hranu biljnog porekla,
- makrobitičari jedu biljnu hranu, a oni koji su manje striktni u tome jedu i ribu; svoju filozofiju baziraju na ravnoteži YIN i YANG energije – dve sile Univerzuma,
- neki vegani jedu samo plodove i semenje, dakle, ono što biljke inače odbacuju; oni ne povređuju delove tela živih biljaka (na primer, Đaini, pokret poreklom iz Indije).
Kao poseban oblik vegetarijanstva pomenućemo etičko vegetarijanstvo. U etičke vegetarijance spadaju pripadnici brojnih organizacija za zaštitu životinja. Zapravo, prava ljubav prema životinjama može biti samo ona koja ne razdvaja životinje na „jestive“ i „nejestive“ jer sve one podjednako pate. Uostalom, goveda se tretiraju kao svete životinje i većina Hindusa ih ne jede, svinje nisu jestive kod muslimana, ali psi i mačke se nalaze na meniju kod Kineza, Korejanaca i nekih drugih azijskih naroda, dok Japanci i dalje jedu kitove i delfine uprkos svim međunarodnim konvencijama za njihovu zaštitu... Dakle, stvar je lične procene i „tradicije“ koje ćemo životinje svrstati u jestive a koje u sportske, službene, kućne ljubimce, životinje za zabavu itd.
Etičko vegetarijanstvo je više od same ishrane: to je način života. U njegovoj osnovi je nenasilje prema svim živim bićima. Etički vegetarijanci su protiv nepotrebnih i surovih eksperimenata na životinjama (koji inače daju potpuno suprotne rezultate onima koji se kasnije pokažu na ljudima), protiv surove dresure životinja u cirkusima, protiv zoo vrtova ako ne podležu odgovarajućim standardima i potrebama vrsta divljih životinja koje se u njima nalaze. Etički vegetarijanci ne nose krzno ubijenih životinja, niti njihovu kožu. Ne koriste kozmetičke preparate i kućnu hemiju koji su testirani na životinjama. Pokušavaju da žive u skladu sa prirodom (održiva privreda i stanovanje), trude se da koriste obnovljivu energiju i proizvode koji su na taj način napravljeni; pokušavaju u što većoj meri da zaštite prirodne ekosisteme od uništavanja i zagađivanja.
U poslednje vreme, sve više naučnika dokazuje da je naš mesožderski način života uništio Zemlju: stoka uništava prirodne ekosisteme i goveda u većoj meri izazivaju efekat globalnog zagrevanja nego automobilska industrija – preživanjem i izbacivanjem u atmosferu ogromnih količina metana i ugljen-dioksida...
Mnoge poznate ličnosti su bile vegetarijanci, a ima ih i među savremenicima. Navešćemo ovom prilikom reči Mahatme Gandija:
„Veličina i moralni napredak nekog naroda može se meriti po tome kako postupa sa životinjama... Jedini način da živiš je da pustiš druge da žive.“ „Sila je oružje slabih a nenasilje je oružje jakih.“
Dakle, postanite vegetarijanci za svoje i za zdravlje cele planete.
K. S.
