Izvor: Glas Javnosti
Španski parlament usvojio rezoluciju o zaštiti prava na život i slobodu čovekovog najbližeg rođaka. Srbija sasvim nezrela za „majmunska prava“. Dok u svetu još nema nikakvih reakcija na gest španskih socijalista i komunista, u Srbiji se stručnjaci za ljudska prava „ubiše“ od smeha, a zaštitnici životinja se odlučno protive njihovom mučenju i zloupotrebi
BEOGRAD - Španija je prva zemlja u svetu u kojoj čovekolikim majmunima mogu biti zakonom garantovana „ljudska prava“. Pre svega, „pravo na život i slobodu“, a biće im garantovana i „zaštita od mučenja“. Specijalno formirana komisija španskog parlamenta već je vladi u Madridu uputila zakonsku inicijativu koju je zasnovala na projektu „Najrazvijeniji primati“.
Španski parlament je - glasovima socijalista i komunista - već usvojio rezoluciju kojom se traži hitno izglasavanje zakona, a pokretači čitave ideje bili su filozofi Piter Singer i Paolo Kavalijeri, koji smatraju da „najbliži čovekovi srodnici zaslužuju da imaju prava kao i ljudi“. Majmuni se, prema njihovom mišljenju, ne smeju koristiti u cirkusima, filmovima, reklamama, kao u eksperimentima i ta ideja će biti obuhvaćena zakonom.
Gest španskog parlamenta nije toliko „alternativan“ da bi izazvao nekakvu reakciju javnog mnjenja u svetu. Zna se da je još rimski imperator Kaligula svom konju dodelio titulu senatora, što je vrhunac prava koje jedna životinja može da uživa. Ali šta je s pravima ljudi kada širom sveta postoje milioni gladnih, a cena hrane se povećava iz dana u dan, kada oko 60 miliona izbeglica i raseljenih traga za novim domom, kada u ratovima svakoga dana stradaju milioni ljudi, a na sudsku pravdu čeka ko zna koliki broj. Gde su prava dece koje odrasli izrabljuju, podvode za prostituciju, šta je s pravima modernih robova, žrtava trgovine ljudima i ljudskim organima...
A korida i bikovi?
Organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava u Srbiji, kao što su Beogradski centar za ljudska prava, Jukom i Mladi pravnici Srbije, nemaju još izgrađeno mišljenje o rezoluciji španskih levičara da se majmunima dodele „ljudska prava“.
- Zvuči zanimljivo, ali ne možemo to da komentarišemo - reče juče kroz smeh i izvinjavajući se sagovornik Glasa u Beogradskom centru.
U kancelariji Republičkog zaštitnika građana ideju španskih parlamentaraca smatraju interesantnom, ali nisu mogli da daju zvaničnu izjavu pošto je Saša Janković, republički ombudsman, trenutno u inostranstvu.
A sve njih smo želeli da upitamo zašto Španci toliko brinu o majmunima kada mnogim ljudima nije lako na planeti, a ni mnogim životinjskim vrstama. Recimo, delfinima, kao veoma inteligentnim životinjama, slonovima koje love zbog kljova, a i kaže se „pamti kao slon“, psima, „najboljim čovekovim prijateljima...“
Snežana Milovanović, predsednik Udruženja „Sloboda za životinje“ iz Beograda, međutim, pozdravlja postupak španskog parlamenta, za koji smatra da je - istorijski. Ona podseća da se majmuni zbog genetske sličnosti sa čovekom zloupotrebljavaju u raznim medicinskim istraživanjima i eksperimentima širom sveta.
- Majmune iz Afrike transportuju u Evropu i Ameriku i na institutima ih drogiraju, rade eksperimente na mozgu i drugim delovima tela koje su nedostojne čoveka - navodi Milovanovićeva. Prema njenim rečima, i neadekvatan transport tih primata, kada je na primer visoka temperatura, dovodi do mutacije virusa koje nose i potom prenose na ljudi.
- Tako dolazi do širenja raznih vrsta zaraza. I, zar treba podsećati da je tako nastala sida, najveća pošast savremenog doba - upozorava Milovanovićeva. Iako poštuje odluku španskog parlamenta, ona napominje da bi ta zemlja pre svega trebalo da se posveti problemu koride, gde zbog tradicije i zabave ubijaju bikove.
Odvratno
Protiv rezolucije o pravima majmuna u španskom parlamentu su bili poslanici opozicione Narodne partije, čiji je predstavnik Rakel Arijas izjavila da je „tekst rezolucije ciničan i da je izjednačavanje čovekolikih majmuna po pravima sa ljudima posebno odvratno u uslovima narastajuće ekonomske krize, koja u Španiji dovodi u pitanje i elementarna prava ljudi“.
U zoo-vrtovima Španije trenutno je 315 čovekolikih majmuna. Pobornici inicijative smatraju da bi 70 odsto njih moralo da ima „bolje uslove postojanja“.
„Moralne“ ture za lov
Zadatak srpskog parlamenta, prema njenim rečima, bio bi donošenje zakona o zaštiti životinja, pošto je Srbija pored Bosne, zasada jedina zemlja u Evropi, koje nema taj pravni akt. Milovanovićeva kaže da postoji nacrt zakona koji je „u proceduri“ i da se na njegovo usvajanje dugo čeka, kao i da se tim zakonom predviđa zabrana uvoza čovekovih „rođaka“ iz Afrike radi eksperimenata po laboratorijama i medicinskim institutima.
Milan Paunović, profesor Pravnog fakulteta, koji je prvi u Srbiji napisao knjigu o pravima životinja, rekao je za Glas da je neozbiljno još komentarisati inicijativu španskog parlamenta „pošto je to daleko od nas“. Ono sa čim se mi suočavamo jeste, prema profesorovim rečima, komercijalizacija i masovni lov.
- Uprkos naporima da se negativne posledice izbegnu pravnim sredstvima, uništenje vrsta se nastavlja, naročito u nerazvijenim državama, gde se na lov gleda kao na oblik zarade. Čak se organizuje i lov za turiste da bi oni pohrlili u te zemlje zato što određena vrsta lova u njihovim zemljama nije dozvoljena - objašnjava Paunović. - Gledano sa tačke morala savremenog čoveka, nema realnih potreba koje bi čoveku davale pravo na ubijanje i zatvaranje divljih životinja, izuzev kad je u pitanju preživljavanje i ubijanje životinja u samoodbrani - smatra profesor.
Ovakva inicijativa španskog parlamenta može zbog posledica globalizacije postati svetski „letnji hit“. Tako bi se, recimo, moglo očekivati i da ovdašnji poslanici, pored niza gorućih državnih problema, raspravljaju i o dilemi da li bi bilo dobro pustiti majmune iz zooloških vrtova. U tom slučaju bi levičari u vlasti imali posla s nezgodnim gradonačelnikom Jagodine, kog bi valjalo nagovoriti da isprazni svoj zoološki vrt, a onda se taj grad na Moravi ni po čemu ne bi „isticao“, niti razlikovao od drugih šumadijskih gradova, poput Čačka. Da li bi pustili majmune na slobodu, u Jagodini nisu mogli da nam kažu, jer je upravni kadar na odmoru.
Autor:
S. Gujaničić
