Lane presečenih nogu: Ovom lanetu je kosačica isekla obe prednje noge.
Poljoprivrednik koji ga je osakatio i osudio na smrt, samo je nastavio sa radom,
odnevši ga na ivicu njive. Nije mu ukazao pomoć. Pokušali su mu pomoći drugi ljudi,
ljubitelji životinja koji su slučajno naišli dok je lane vrištalo, ali jedino što se moglo uraditi bila je eutanazija...
Sa žaljenjem obaveštavamo javnost da jako veliki broj životinja i njihovih mladunaca strada prilikom košenja livada i žetve zitarica koji su u punom jeku.
Od poljoprivrednih mašina strada najviše mladunaca i to sa veoma teškim povredama koje zahtevaju dug oporavak i lečenje, sa neizvesnim ishodom, ukoliko na mestu nisu usmrćeni tj. iskasapljeni kosačicama ili kombajnima.
Sve ovo je nepotreban i veliki gubitak za našu i ovako osiromašenu faunu.
Ovaj način stradanja životinja drastično bi se mogao smanjiti ODMAH ukoliko bi se pažnja ljudi koji rade u polju povećala, ukoliko bi pažljivije osmotrili polje u koje ulaze mašinama i potražili znake prisustva životinja i ukoliko bi na svoje mašine počeli da ugrađuju plašilice za isterivanje životinja.
I pored postavljanja plašilica, potrebno je paziti prilikom žetve i košenja useva, jer masovno stradaju lanad i mali zečevi zato što je mimikrija prirodan nagon koji spašava mladunce od prirodnih neprijatelja, ali ne i od ljudi (mimikrija je sakrivanje i mirovanje dok opasnost prođe, zato što ne mogu brzo pobeći od opasnosti dok su još maleni). Ne tako retko dešava se čak da se u bale lucerke upresuju odrasli zečevi i fazani! Lanad pak budu bukvalno iskasapljena ispod kosilica, često im budu slomljene ili presečene jedna ili više nogu, isečene uši, odrana koža... Ako i prežive, ostaju trajne posledice po njihovo zdravlje, osakaćeno telo i veliki stres kojeg se sećaju posle svega preživljenog. Nakon loma noge dok su još bili lanad, posle ranjavanja od lovačke municije i drugih povreda, često se dešava da srndaćima nepravilno rastu rogovi. Lovci ih zbog toga ubijaju kao škartove...
Lane odsečenog uveta. I drugo uvo mu je operativno isečeno jer je bilo toliko
oštećeno, da bi svakako nastala nekroza (odumiranje tkiva)... Ovo lane je
na brigu prihvatila žena koja je do sada uspešno odgajila više povređenih lanadi,
i zatim su sami otišli među svoju vrstu sa salaša na kome se ona nalazi.
Po Zakonu o lovstvu, član 13, zabranjuju se radovi u polju (kosidba, žetva) bez plašilice, zabranjuje se paljenje korova, strnjika, trstika, trave i drugog rastinja, zabranjuje se oblaganje otvorenih kanala, jezera i akumulacija plastičnim i drugim materijalima jer se divlje životinje koje upadnu ili uđu u vodu u njoj i udave jer ne mogu izaći zbog klizanja.
Kaznene odredbe sadržane u članu 63 stav 2 odnose se na lovačko udruženje koje čini navedene radnje ili ne podnese prijavu za divljač uništenu na ovakav način. Kaznene odredbe za fizička lica koja izvode radove u polju nepropisno, bez plašilica, ili sve druge radnje zakonom pobrojane sadržane su u članu 65, stav 4 Zakona o lovstvu. Kazne nisu zanemarljive (u milionima dinara).
Odrana koža na vratu. Isto lane kome su isečene i oštećene uši. Ima i stare povrede
zadnjih nogu koje liče na ujede pasa, između ostalog i pokidanu Ahilovu tetivu
jedne zadnje noge i nju ne može da koristi...
Prilikom radova na obradivim površinama mogu se preduzeti sledeće mere:
- Ako primetite da su pred kombajnom ili traktorom poleteli fazani ili druge ptice koje se gnezde na tlu, potražite gnezdo sa jajima i pokušajte sačuvati to mesto sa malo biljaka okolo, da bi se izlegli mladunci.
- Ako nađete mlade zečiće, nemojte ih dirati ili ih pomerite dalje od mašine. Dobro bi bilo uzeti ih u rukavicama ili sa malo trave ili žita između vaših ruku i tela životinja, da na njima ne bi ostao vaš miris. Obično naši ljudi ponesu svojim kućama male i odraslije zečeve kada ih nađu, ali znajte da oni ne prežive dugo u zarobljeništvu, koliko god pitomo delovali kada ih uhvatite.
- Ako primetite srnu blizu mesta košenja, skoro sigurno su i lanad u blizini. U tom slučaju, obavezno pretražite okolinu. Ako nađete lanad, prvo ih pokušajte oterati dalje od mašine, a ako se ne sklone sami, uzmite ih u rukavicama i sa malo trave ili žita između njih i vaših ruku (da ih majka ne odbaci ako oseti ljudski miris na njima) i pomerite ih dalje od mašina. Nemojte uzimati nepovređenu lanad! Njihove majke su u blizini i vratiće im se kada odete. Najverovatnije mesto nalaska lanadi su oranice i livade pored šuma i šumaraka. Na takvim površinama morate udvostručiti pažnju da ne biste ubili ili povredili neko od lanadi. Da se njihova stradanja pred kosilicom svedu na minimum preporučuje se košenje od sredine parcele prema van (nikako ne izvana prema unutra!) ili s jedne strane livade na drugu, jer tako ptice i mladunčad stignu da pobegnu u rubne, nepokošene delove livade i na taj se način spasu, mada ni tu nema pravila jer srne za sakrivanje lanadi uvek biraju mesta kojima se ne prolazi.
Ako se desi da ne primetite lane kada već bude kasno, kada počne da se oglašava pod točkom kombajna ili traktora ili pod kosilicom, odmah zaustavite mašinu i pažljivo izvucite životinju. Ako jako krvari zbog povrede ili loma noge, podvežite nogu iznad mesta povrede a zatim što pre odnesite povređenu životinju veterinarima koji imaju iskustva sa lečenjem i operacijama na lanadima i koji žele, znaju i mogu da pomognu.
Posle operacije: ovom lanetu je kompletno slomljena kost zadnje noge. Uspešno je operisano i još se oporavlja.
Da zaključimo: NEMOJTE DIRATI LANAD ukoliko ih vidite i ako nisu očigledno povređeni prilikom žetve, košenja ili na drugi način. Povređenim životinjama treba pružiti adekvatnu pomoć i negu, ali samo dotle dok odrastu, i zatim uz stručnu pomoć i savet biologa ili iz udruženja ''Sloboda za životinje'', vratiti ih u prirodu. Ako nemate uslova ili mogućnosti da brinete o povređenom lanetu, ima ljudi koji to mogu. Najbolje je ukoliko mogu biti smešteni kod nekoga ko ima salaš ili imanje u prirodnijem okruženju, pored šume, livade i oranica na kojima ima slobodnih srna. Oni vremenom sami odu sa pripadnicima svoje vrste.
Divlje životinje stradaju i od lovaca, krivolovaca, napada pasa lutalica, masovnih trovanja pesticidima i rodenticidima, od nepropisnog i kažnjivog postavljanja dozvoljenih i nedozvoljenih otrova, od gubitka životnog prostora (putevi, širenje naselja, zatvaranje zelenih koridora za kretanje životinja itd.). Nemojte rasipati otrov protiv glodara po njivama tako da bude dostupan svim ostalim životinjama jer ćete tako izazvati trovanje velikog broja srna, zečeva, ptica a opasni otrovi se dalje šire od biljojeda ka mesojedima i svaštojedima, i na kraju stignu i do ljudi preko lanaca ishrane.
Evo kako lovci i lovačka udruženja ne reaguju krivičnim prijava i onda kada ih zakoni obavezuju na to:
http://www.ecolss.com/Zakoni/zakon_o_lovstvu.htm
http://www.ecolss.com/Trovali_glodare_otrovali_divljac.htm
PRE SVEGA apelujemo na lovce i na poljoprivrednike, da poštede životinje u našem okruženju. Takođe, ne puštajte vaše pse da bez kontrole lutaju šumama i poljima, i nemojte izbacivati njihovo neželjeno potomstvo jer će uznemiravati i ubijati divlje životinje. Jedino pravo rešenje je kastracija pasa i mačaka.
Svojim ponašanjem, sasvim sigurno ugrožavamo opstanak divljih životinja, a time i naš jer je sve u prirodi povezano.
Još malo fotodokumentacije laneta kome je urađena osteosinteza - operativno saniranje slomljene kosti, ovom prilikom pomoću postavljanja kinčera tj. metalne šipke trajno u kost:
Saniranje slomljene kosti bandažiranjem letvicama i zavojem, pre operacije.
Početak operacije.
Pozdrav iz šetnje! Doduše, za sada samo na tri noge, ali polako počinje da koristi i povređenu nogu.
Dva meseca nakon povrede i operacije, lane, koje je dobilo ime Bambi, uveliko koristi i povređivanu nogu. Oporavak je bio veoma uspešan, uprkos lošim prognozama i predloga za eutanaziju od strane stručnjaka.
Sada Bambi ima desetak kilograma težine (ili telesne mase, tačnije rečeno) i intenzivno raste. Kada je povređen pre dva meseca, imao je manje od jednog kilograma.
Sada je prebačen u Prihvatilište za divlje životinje zoo vrta Palić, gde se nalazi veoma stručna i požrtvovana ekipa ljudi koji sve čine da spasu i pomognu povređenim životinjama, pre svega ugroženim vrstama i to pretežno pticama grabljivicama i sovama. Ipak, i lane je našlo svoje prebivalište kod njih, mada je još neizvesno na koji vremenski period.
Ovom prilikom zahvaljujem doktoru bioloških nauka, Gaboru Mesarošu, koji je odlučio da prihvati lane.
Ovde je sajt Prihvatilišta za divlje životinje. Obavezno ga pogledajte, tu se nalazi mnogo korisnih saveta i zanimljivosti, na primer, šta da radite ako pronađete povređenu divlju životinju, i kako se uopšte ponašati prema divljim životinjama.
Pozdrav iz Prihvatilišta za divlje životinje zoo vrta Palić!
Naknadne napomene: Ovaj srndać je nakon Prihvatilišta za divlje životinje u zoo vrtu Palić, neko vreme boravio u azilu kod Monike Brukner, a zatim je premešten u ograđenu šumu jednog manastira, gde ima društvo pripadnika svoje vrste. Zbog trajno prisutnog kinčera (metalne šipke u lomljenoj kosti) ne može biti pušten na slobodu, ali najviše zbog toga što nema strah od ljudi i pasa. Prvom prilikom bi stradao od lovaca i pasa.
